Ova kresala pirgavog,
Onaj atakuje sa burek žvakom.
Sve nešto hrabro i bidžasto, pa reko, ajd ja malo o mojoj stidljivosti iz detinjstva o kojoj bih mogao roman da napišem...
Obišao sam celu ex Ju, igrajući šah. Što kao pojedinac, što ekipno.
Osvojih mnoge medalje, diplome, pehare, i osalo što uz to ide..
Al bejah stidljiv do zla Boga...
Valjda sam već pričao priču o tome kako sam odbio da podignem državnu zastavu na nekom pokrajinskom takmičenju:)).
Ubedjen sam da sam to pisao, pa neću o tome...
Koliko li sam samo devojčica odbio, kojima sam se svidjao, i prilika propustio, ni broja se ne zna...
Bejah plav, lep, sa svetlo zelenim očima.
Nikad debeo.
Uvek šlank.
Jak fizički.
Koliko sam samo devojčica iskulirao.
Ako ne računam naše da bar navedem: Rumunku, Nemicu, Hrvaticu, Madjaricu....
Tuga jbt..
Sećam se Srbobrana.
Bezbroj puta sam bio u čuvenom Hotelu Elan na Kanalu...
I dan danas pamtim kako je izgledao i iznutra i sa krova..
Nema mesta gde se mi nismo zavlačili, jer smo tu bili kao kod kuće...
Jedno veče izlazimo nas tri drugara.
Par curica sede pored kanala.
Pridje moj drug iz ekipe i kaže ladno: Kako divna noć...
Smuvao je curicu dok si rekao keks, na najobičniju žvaku:))..
A ja smotani...
Madjarice mi namiguju, ja se pravim lud..
Dodju nam u hotelsku sobu, ja izadjem negde da igram bilijar ili igrice...
Jedna me zvala da prenoćim kod nje, ja ni da čujem...
Rumunkica me pita, da li znam ruski, ja ga govorim ko Rus, al reko NJET:))..
Nemica me gleda danima i danima u Temišvaru na medjunarodnom takmičenju.
Kao san lepa...
Ja budala ni za ime nisam pitao...
JEBEM TI STIDLJIVU BUDALU
