Jedan Srbin rešio na rizik da se vrati.
Došao u svoje rodno mesto i obratio se novim hrvatskim vlastima u nekada čisto srpskom mestu, da bi dobio potrebne papire i ozvaničio svoj povratak.
Da sve bude legalno.
U kancelariji načelnik policije mu reče:
U redu.
Kaži mi samo kako se na novohrvatskom kaže OVCA i dobićeš sva dokumenta.
Srbin se misli, misli, misli i nije znao odgovor.
Hrvatski načelnik mu reče - OVCA se kaže- VUNENI TRAVOJED.
Nisi prošao test.
Ne možeš dobiti dokumenta.
Idi nazad u Srbiju i kad naučiš novohrvatski - dodji ponovo!!!
Jadni Srbin šta će, pokupi se i ode...
Nakon par meseci, vraća se on kod istog Načelnika policije.
Opet ista procedura.
Pita ga na kraju policajac:
Ok, Kako se kaže OVCA na no NOVOHRVATSKOM?
Srbin kao iz topa reče VUNENI TRAVOJED!
No, blagi osmeh sa njegovog lica brzo nestade kada usledi sledeće pitanje hrvatskog policajca.
Jeste.
Točan odgovor.
A kaži mi kako se kaže ČOBANIN NA NOVOHRVATSKOM?
Jadni Srbin poče da razmišlja ali džaba.
Odgovor nije znao.
Hrvat mu reče: KAŽE SE "REDARSTVENIK VUNENOG TRAVOJEDA".
Nisi položio test.
Nisi naučio naš jezik.
Ne mogu da ti odobrim povratak.
Idi u Srbiju i kad naučiš novohrvatski, ti dodji...
Opet Srbin izadje razočaran, nakon što je prešao nekoliko stotina kilometara morao je opet nazad za Srbiju- svojoj rodbini..
Prodje pola godine.
Srbin opet dodje kod načelnika hrvatske policije u tom mestu.
Svi papiri u redu.
Pita ga načelinik: Jesi li konačno naučio naš jezik?
Srbin reče: Jesam. Mesecima sam učio.
U redu:
Kak se kaže dakle OVCA?
OVCA SE KAŽE: VUNENI TRAVOJED.
Odlično reče Hrvat.
Kak se kaže ČOBANIN?
Čobanin se kaže: REDARSTVENIK VUNENOG TRAVOJEDA!
BRAVO, REČE NAČELNIK.
Srbin sav srećan već očekivaše da mu se udari pečat i da konačno ode u svoju kuću, kad načelnik izgovori sledeće:
HAJDE SADA LIJEPO OTPJEVAJ:
ČOBAN TJERA OVČICE NA NOVOHRVATSKOM
I SVE ĆE BIT U REDU!!!
