Moram da napomenem da ja u životu ovako ne psujem, ali da bih vam dočarao sadržaj posta, moram koristiti "ključne reči", da bi ste znali šta da ovde očekujete!
Elem:
Vesele "šezdesete" u jednom Vojvodjanskom mestu.
Jedan mladić po prirodi šaljivdžija i pozitivna ličnost.
Jedna devojka nedavno došla iz jednog bosanskog zaseoka.
Nisu se družili niti vidjali.
Nisu imali zajedničko društvo.
Ona je bila lepa i želeli su je mnogi.
Želeo ju je i on.
Razmišljao je kako da joj pridje.
Možda je mislio da nema neke šanse?
Možda je mislio da je svejedno šta kaže?
Ko zna šta je tih davnih godina mislio, nije toliko ni bitno.
Bitno je šta je rekao kada joj je prišao.
I tako prolazili su dani toga leta.
Jedno veče video ju je samu, kako ide kući u blizini centra.
Išao joj je u susret, i konačno je skupio hrabrosti da "pokuša".
Kada joj je prišao pozdravio se i rekao joj:
"Stani. Hteo bih nešto da te pitam."
Ona je stala na momenat da čuje pitanje,
i nije se naravno uplašila.
"BIL TI MENI DALA PIČKE?"
Progovori on kao grom iz vedra neba!
Ona se u neverici zbuni i izbeči.
Pocrveni devojka i kada se pribra ovako mu reče:
"OJOJ, JADNA JA POSRED MOJIH DŽIGERA!
PA JEBO TI SESTRU SVOJU, BIL TI TO MENI URADIO!!!"
On se nasmeja.
Nasmeja se i ona, i žurno produži ulicom.
Dugo godina nakon toga sa smehom su se sećali te noći, kad god bi se slučajno sreli, jer ih je život naravno odveo svakog na svoju stranu.
BEŠE TO DAVNIH ŠEZDESETIH GODINA, A TAJ "MLADIĆ" JE MOJ BLIZAK RODJAK
!
!