Gledam kutiju cigareta. Kaze: Pusenje ubija. Duvanski dim steti ljudima u Vasoj okolini. Razmisljam, zar nas ne ubija svako zadovoljsto. Svakim danom se ubijamo svim onim stvarima bez kojih je dan nezamisliv.
Trenutno sam u nekoj fazi, neobjasnjivoj a svima dobro poznatoj. Kada si na nekom nebu. Sedmom ili osmom. Meni je toliko lepo pa imam osecaj da sam sa sedmog skocio na sedamdeset sedmo. Osecam i ovu poruku sa paklice. Kako me ubija. Ali ja to zelim. Prepustam se. Ne zelim da ne umrem. Ne bas sad, malo cu uzivati preskacuci sa neba na nebo. Lepo je biti zaljubljen, lepo je voleti, biti voljen. Patiti za nekim, zeleti ga, mastati, imati, doziveti, osetiti, biti sa voljenom osobom svake slobodne sekunde. Makar i u svadji, ali biti zajedno.
Ubija li nas sve to? Zar nije bozanstven osecaj?
Mozda nastavim neki drugi put. Odoh sad da pogledam finis trke u Monci
)
