Panika Samoce
PANIKA SAMOCE
Kada mi je dosadno, uvijek mi samo drugi dosadjuju,
sam sebi nikada ne dosadjujem,
sam se mogu samo necim zanimati.
Jer i misli su dobre drugarice, vrlo zabavne i dosjetljive.
I zato ne poznajem prave samoce,
i otkako mi je proslo petnaest godina ne postavljam
samoci nikakvu aureolu.
Prava samoca mozda vodi ravno u zlocin.
A ja vazim tako nezeniv, ljepse nego onaj namrgodjeni Danac.
U samoci sam dozreo.
Ali sto je bila ta samoca nego poravnanje,
slivanje nekih mora s jednim velikim oceanom.
Sto je bila ta samoca nego ujednacenje u sebi raznih glasova, raznih nagona?
Trazenje veze i saobracaja.
Samoca moze biti panicna, kao neke nepregledne prasume.
Iz takve samoce mogu siknuti izvori ludila, mahnitanja.
Ali tesko mi je samoci dati onu svetinju, i ono prokletstvo,
te da bude kao jedan genij.
Najvise su sami oni koji su od sebe najvise dali.
Oni vode u tajnu objasnivsi se.
Samotni su vrhunci kao Mont Blanc i Jungfrau,
ali je ljudska samoca ipak samo poza.
Veci iznos rada nas poglavito mijesa s covjecanstvom, a ne bratimljenje uz casu, teatralno grljenje, i popustanje nemjerodavnosti, tovirna i lupanar. Pojedinacka bogatstva uma na korist su zajednicama, a pojedinacke propasti rupe su koje ce rasparati haljinu. Ja biram drustvo, rado volim da ostanem sam, jer duhovno sam sebi mogu najbolje pomoci. U evandjeoskoj prici je bio jedan djavo koji se zvao Legija, i taj je potopio jedno krdo svinja. Ne mogu se previse druziti kada sam samo do neke mjere saopciv. Prava je samoca uvijek dobro drustvo — isto onako kako je svaka srijeda kraj, jer u stvari nema sredine.
Ja cijenim ljude koji su dobri i duboki bez svjedoka,
koji su za se same istinoljubivi svjedoci....
A tek mislioci su se prvi naucili da budu privatni, tajni ljudi.
Tin Ujevic
(
Eto, kad te necija rec potakne... napishesh post:)
"to sto nas necija rec potakne da napisemo novu pricu, naslikamo sliku ili napisemo pesmu, mozda nesto odsviramo na nekom instrumentu je ono malo lepote sto je covek u stanju da pruzi.
to treba negovati jelena: ) "
U tom smislu mi se i dopalo blogovanje,
cinjenica je da svi mi ovde volimo da kuckamo,
volimo muziku,volimo slicice, neko svira, neko slika,
neko je profi, neko je amater, neko je invalid pa mu je ovo ceo svet,
nekome su dosadni ljudi sa uobicajnim pricama o vremenu, skupoci, tracevi (ta sam ja), pa mi je lepshe
ovako komunicirati nego se ono bash druziti sa ljudima
za koje znam sve shta ce unapred da kazu...
To su jel... lepote blogovanja:)
Problem nastaje jel...
kad neko sebi dozvoli malo ono puno toga...
pa josh ne zna ni da se izvini,
nego... nastavlja...
uporno godinama neku ono bash veliku psihopatiju...
al da ne kvarim ovaj post
tim ... nego samo da naglasim za tako neshto
nadje se retardirana osoba
(ono-ako vec ima takve porive)
i morash biti anonimna...
to je savet psihopatama:)
I onda ne budesh
Pesnik u pokushaju.
Malo o Prckovicima
Ko Su Prckovici?
Prckovici su Dosadna Bitca,
Sumanuta i Nedokusurena,
ne mogu a da Neprckaju,
a ja Im lepo kazem
-neprcajte Prckovici
ISPRCACETE SE.
Ono sve ja volim-posebno
Humor i Satiru,
Duhovitost narocito, pa i Karikature
al ako je Neko Toliko Maluman
a izgleda da Jeste
TOM RETARDU TREBA RAZBITI GLAVU,
eboTeeee...
Okante se Budalashtina,
molim Vas Prckovici,
eto... fino molim,
jer sam Fina...
Lift, ventil... o, Pametnica...:)))
Osmeh u Prolazu...:)
Zivot se nastavlja...
Shto Te ne ubije ucinte Jacim.
Jaka sam.
Rane su zarasle...
Oziljke ne brojim.
Jaka sam.
Putujesh recima...
I pronadjesh izgubljen osmeh.
Jaka sam.
Zaista.
P.S. S prokletima se ne borim...
Ubijajuci Me... Oziveli su Me.
