TREPTAVA, 2

 Kuća na sprat, četiri sobe, mala i velika kuhinja, podrum, dve garaže i dvorište veliko da postidi i Kariće lično - tri kupatila ko moja spavaća soba i jedna kenjara. Idem za njom kao kučence, dok pokazuje carstvo Malog i Malovog Malog, tzv Sina. A sada, i njeno carstvo. Ljubomorna – jašta sam.

-U podrumu imamo jakuzi kadu i malu saunu...- namiguje dok istresam drugu votkicu u sebe.-Oćeš da nam vidiš spavaću sobu?- E, pajz da neću, još i u krevet da vam legnem da ga ugrejem, i sina da vam uspavam, joke more, neću. Odmahnem glavom, neću...

-’Ajmo napolje da sednemo, a? - Sva je hepi.

-Može... A je li sekice, a ko sve ovo održava?“ pomumlam između dve masline.

-Pa ja!- kaže nacereno dok me razvlači po kući.

-Znam kakva sam, govna bi mi se prijela kad bi trebala da operem samo prozore, al’ dobro ti si uvek bila u tom „mama-kompleksu“ pa te nekako i shvatam. A jel’ radiš i po bašti?- Klima glavom. – A po kućama?

Gledam fotke po zidovima... nigde nje, sve Mali i sin, Mali i sin, sin i neka dobro očuvana crnka, pa ista ta dobro očuvana ofarbana u crveno, onda ona solo sa kratkom kosom i bar 10 kila više nego na ijednoj drugoj fotki. A znaš ti mene, u glavi mi se odvija film – bili jednom Mali i Očuvana i sin im. Procena je da oboje imaju do četri i po banke.
Pukla tikva. I sad je Treptava tu.

Sa sprata, onog na koji sam odbila da se pentram ne bi li sačuvala ono malo samopoštovanja što mi je ostalo, piči neki „nigga-moth’a-fukcer-shit“ i zaključujem da je Sin tu.
-Ne smeta ti ovo drndanje?

-Koje?

-Pa ovo što će uši da ti probije?

-Ijuuuu, što da mi smeta, pa to sam ja pustila!

Kukala. Svet izaš’o naopako.

Veeeeliko dvorište, al’ veliko da se usereš koliko je veliko, oivičeno živom ogradom (iza koje je betonski zid), deo za jedan koš sa malim terenom (Sin trenira košarku), jedan deo za cveće i ostale baštenske zajebancije i deo za bazen.

Jebiga, b a z e n!

Mali, al’ – bazen. Do kuće lepa drvena garnitura u narandžasto-crvenim tonovima na koju smeštamo dupeta, Treptava pali dve sveće protiv komaraca (za koje sam uvek mislila da su sranje, a sad se i pokazalo da sam upravu – juhu za mene promoćurnu i najdivniju! ). Treptava ne prestaje da melje i diže mi pritisak a spušta raspoloženje i sad bi se za dupe ujela što nisam makar obukla suknju, da mi sevnu butke. Uvek sam bila bolja riba od Treptave. Makar nešto, al’ ne vredi sad, piši propalo, čekaj gotovo.

Brm-brm sa druge strane dvorišta, skoči Treptava ko da je stršljen u dupe ubo i povrisnu veselo „Evo ga moj Mali!!!“ pa otrča u pravcu brm-brma. Klepeću nanulice po popločanoj stazi koja vodi ka zamračenom delu dvorišta, a svaki njen klip-klap me kljucka u mozak, na najgori mogući način. „Gusko, gusko, gusko“, eto vala baš tako! Da sam bila pametna i ostala u Kuvajtu i ja bi imala ovako nešto, samo ne u jebenoj Srbiji nego tamo negde, batice, gde je toplo i doooobro. Al’ nisam – za ovu izjavu ću dobiti još samohvalospeva – bilo bi pitanje meseci kada bi me Ali otkačio. Dobra sam ja roba, al’ ka i svakoj – zna se rok trajanja. Stisnem dupe, ’ajd sad – šta je bilo više neće biti, dobro de Mama, izdržaćeš...

Iz mraka dvorišta nazirem dve prilike kako se približavaju, jednu prepoznajem – to je Treptava a drugu, nižu nikako – pretpostavljam da je to Sin. Čekam da se iz njih pojavi nekakva gromada od čoveka, kakve je Treptava uvek dovodila i predstavljala mi ih, puštala ih da mi suptilno krše ruke svojim gromadnim šaketinama... al’ ništa od toga.

Majko moja! Kad su se primakli stolu, vidim ja da ona njega grli oko ramena, a on nju oko struka!? Dakleeeeeem, u temu grmetu čuči kepec? Pardon, izvin’te, oprostite, aj jem sori bat jebiga????? I sad je jasno k’o dan što ja tog čoveka ne znam... pa ja ga na ulici ne bi zapazila! Prošla bi pored njega ko pored osnovca što slini za mini suknom, kukala Treptava, vide li ti ženo da možeš da ga podojiš ladno u dtojećem stavu???

Nabacio čilaner osmeh registrovan i zaveden u Institutu za patente pod brojem 8007G, baci ka meni svoju malu šaku sa koje sinu „prstenče“ praćeno nekim „bling-bling“om i reče kulerski

-Dalibor Šumadinac, drago mi je!- Šumadiiiiiiinac, pazi kad je ’ladno Šumadinac! Bi mi neprijatno da ustajem, da mu ne nabijam komplexe više i jedva se jadna suzdržah da ne prsnem od smeha kad se smesti prekoputa mene u fotelju, a ja primetih da mu stopalca jedva dodiruju zemlju.

E ću da idem u pičku materinu....

Pošalji komentar ::

Bas Dalibor? ))))))))))))))))))))))))))

"Taj da je valj'o, on bi i porast'o...", Njegoš.
Vaistinu ))

kakav si ti lik mamaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

hahahahahahahaha, Elfish, ti si blesava hahahahahaha
Miriam, pa.... lepo ime, zar ne?

Joj, gde su mi jutros oci bile da te procitam za Dobro jutro pa da mi se po jutru dan poznaje.)))))

neš ti pa u svakom grmu nešto čuči MAMAAA
ehem... tagovana si kod mame i mačka (i možeš da je pošalješ u to zadnje što si rekla, al eto - to je mačak, a ne mama, a mačke su radoznale)