Poučnik

Obavezno da pročitate,da bi sebi ulepšali dan.:)))

Ne znam zašto ali a propos nekih nedavnih dogadjaja na našem  blogoyu...nije mi baš jasno šta htedoh da kažem :P ali vuuuklo me je i vuklo, da sa vama zajedno ovo pročitam..:))) ,mada ruku na srce ovo je i jaaako primenljiva priča kod nas uvek i svugde zar ne?

Nego šoljice u ruke i hajdemo u priču,a posle ćemo da razmislimo..:))

Dve velike žabe

U smrdljivoj bari na kraju sveta živele su dve velike žabe, skupa sa nekoliko skoro velikih, dosta osrednjih i mnogo malih žaba. Vremenom su velike žabe ogladnele i, budući proždrljive ali lenje da se bakću sa mušicama, uzele da jedu redom sve te mnogobrojne male žabe, potom one srednje koliko ih je bilo, da bi konačno slistile i onih nekoliko skoro velikih.

Vreme izobilja i uredne ishrane time je prošlo, i dve velike žabe su na kraju sedele i gledale se, još uvek site od nedavno unetog poslednjeg doručka. Malo su i zadžonjale...

Međutim, posle nekog vremena, iz sna ih je trgao čudan zvuk. To su im creva zakrčala, sprovodeći ostatke svarenih žaba ka izlaznom otvoru, i proizvodeći pri tome groteskan zvuk nalik na kreketanje. „Ove poslednji put krekeću,“ reče jedna od velikih žaba, i nasmeja se samozadovoljno. Druga joj se priključi. Smejale su se tako neko vreme grohokreketom, a onda se umorne primiriše žabomirom.

Tokom dana obe žabe su se iznuždile, a ostatak vremena provele u ignorisanju sve češćeg i sve glasnijeg kruljenja u stomaku. Svaka od njih je razmišljala o tome da li je onomad ona druga ipak pojela jednu više od nje, pa joj je sada bar unekoliko lakše. Glad je uzimala maha.

Veče je obe velike žabe zateklo gladne, uplašene i hladne. Bez reči i nekako istovremeno, obe su za po korak smanjile međusobno rastojanje i posle kraćeg snebivanja šćućurile se jedna uz drugu. Zadovoljno prokreketaše nešto i zaspaše.

Noć je bila duga i kako se približavao najhladniji čas pred svitanje, dve velike žabe su se budile sve češće i sve tešnje se pripijale uz komšinicu sapatnicu.

Jutro ih je zateklo sa po batačićem one druge u ustima. Postiđeno su jedna drugoj ispustile nogicu iz usta punih bala. Potom su sedele u plićaku i sve do podneva letargično gledale barski metež.

U jednom trenutku, leva velika žaba skoči na desnu, istovremeno kad je desna velika žaba skočila na levu. Svako bi se morao složiti da su to uradile već krajnje pomračemog uma od gladi, jer bi im u nekom manje više normalnom stanju manje više bilo jasno da su manje više podjednake veličine, te da ne mogu da računaju na to da će se imalo osladiti nečim tako velikim. Dakle, žabe se ostrvile jedna na drugu. Šta je bilo dalje, sudarile su se ustima, no u nastupu agresivnog ispoljenja nutricionističkih pobuda nisu ni osetile bol, nego su izuzetnom žustrinom uznastojale da krajnje rastvorenih usta dohvate obrok koji se, kao u pravom ogledalnom delirijumu, morbidno trudio da uradi isto to. Napadi su bili žestoki...

Kaže nam predanje barskih mušica da postoje dva završetka ove žablje storije. Niko ne zna koji je istinit.

Po jednom, dve velike žabe su se tako gladno napadale i napadale, sve dok se nisu do te mere premorile, da su popadale i ubrzo gotovo istovremeno krepale.

Drugi završetak je mnogo zanimljiviji – po njemu su u jednom trenutku obe žabe istovremeno uspele da progutaju onu drugu. Zvuči neverovatno, ali zar ne postoji zemlja Srbija gde se od početka sveta svakodnevno dešavaju mnogo, mnogo neverovatniji događaji?

Dakle, od dve žabe koje nastoje da se pojedu, najednom nastade jedna žaba koja je i - pojela drugu, ali je i - pojedena od strane baš te druge koju je ona sama pojela bivajući pojedena od strane te pojedene...

Kako je izgledala ta nova dvožaba? Pa imala je glavu više na mestu dupeta, i dupe više na mestu glave, bivajući tako osuđena da na obe strane jede i govori istim delom tela kojim sere i prdi, i da sere i prdi istim delom tela kojim jede i govori. Zgrožena barska stvorenja prozvala su ovu vrstu žabe koja se ubrzo samorazmnožila – žaba političar, ili kraće - političar. Njihova zgroženost, srećom, nije dugo trajala, ali je zato, nažalost, počela zgroženost ljudi, jer se svi primerci žaba dupeglavaca uskoro preseliše u oblast politike...

Naravoučenije: Sudbina je često neizlečivo okrutna kurva; preostaje vam jedino da kad ugledate političara - bežite glavom bez obzira (na dupe koje bi možda neko rađe da čuva /žrtvuje!/)!!!

U kratkom vremenu se po treci put srećem sa ovom zanimljivom pripovetkom.Jutros mi je mailom poslala Lela, jedna draga osoba i ja joj se na tome i ovim putem zhvaljujem...Naravno da sam razumeo pouku i da mi se ona veoma dopala,zato sam i odlučio da je postujem..hoću da verujem da će se svakako i bar nekima do vas dopasti makar i upola kao meni...

EKSERI U OGRADI

Jednom bese jedan mali decak koji je imao losu narav. Njegov otac mu  je dao punu kesu eksera i rekao mu je da svaki put kada pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana decak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio da kontrolise svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati svoji narav, nego zakucavati eksere u ogradu.

I tako je dosao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao

to svom ocu, a otac mu je kazao da svakog dana koga bude uspeo da

kontrolise svoje ponasanje, da iz ograde iscupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana decak je bio u stanju da kaze svom ocu da je iscupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.

Otac je rekao: "Dobro si uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikada nece biti ista. Kada u besu kazes neku stvar, ona ostavlja oziljak, kao sto su ove rupe na ogradi. Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je zao, rane ostaju".

Verbalna rana je isto tako bolna koliko i fizicka. Prijatelji su zaista retki dragulji, oni cine da se smesis, ohrabruju te da uspes u necemu, oni su spremni da te saslusaju, da podele tvoj bol, imaju lepe reci i uvek im je srce otvoreno za tebe.

. MOLIM TE OPROSTI MI AKO SAM IKADA NAPRAVIO RUPU NA

TVOJOJ OGRADI...