Pou�nik

Istinska sre�a

Sun, 09 Mar 2008 18:30:00 +0100

Jedan bogataš zamoli proroka da napiše nesto za trajnu sre�u njegove porodice, a što bi moglo da se prenosi kao dragocenost iz generacije u generaciju.
Prorok uze veliki komad papira i napisa: "Otac umire, sin umire, unuk umire."
Bogataš se razljuti pa podviknu:

- Zamolio sam te da napišeš nešto za sre�u moje porodice! Zašto se ovako šališ bre?!
- Nisam imao nameru da se šalim – po�e se pravdati prorok.

- Kako nisi bre? - ja sam tra�io nešto za sre�u, a ne za nesre�u i tugu u mojoj porodici.

- Pa dobor, dobro – blagim glasom je pokušavao prorok da ga umiri..

- Saslušaj me malo molim te – re�e prorok i nastavi - kada bi pre tebe tvoj sin umro, to bi te vrlo ojadilo. Kada bi tvoj unuk nestao pre tvog sina, obojici bi vam prepuklo srce – da li je to istina?

- Pa jeste! - što me to pitaš kad znaš i sam – odvrati bogataš.

- E pa, ako tvoja porodica - nastavi prorok - generacija za generacijom, umire redom koji sam ja ozna�io, to �e biti prirodan ljudski tok. Ja to zovem istinskom srecom.

Bogataš podi�e desnu obrvu, pogleda proroka i nameši se:

- Jeset vi proroci stvarno mudri ljudi, bre!

Koliko malo nas razmišlja na ovakav na�in o �ivotu.

Zatrovana Ni�eom ili hroni�ni anti-sokratizam

Thu, 31 Jan 2008 13:04:00 +0100

Ve�ita fascinacija smernicama ljudskog �ivota i njegove, eventualne, svrhovitosti njima odre�ene, razlog je nastanka velikog broja studija upravo na ovu temu. Imaju�i u vidu nu�nu skromnost pred umovima (koji taj naziv zbilja zaslu�uju) koji su se suo�avali sa izazovom objašnjenja i pronicanja u suštinu humane egzistencije, egzistencije uopšte i onog nadnaravnog koje je tek mogu�e naslutiti , odabrala sam me�u njima pristup �ija mi prizma , krajnje subjektivno, priznajem, deluje najizazovnije u smislu poimanja i manje-više uspešne interpretacije. Da li �e tako biti i sa vama... nije na meni da procenim.

Individualizam je izra�en stavom o idealu koji podrazumeva sna�nog i posebnog pojedinca suprotstavljenog bezna�ajnima utopljenim u masi koji su jedino kroz masu vredni, kao njen deo a ne po sebi. Masovnoj kulturi treba nadrediti individualni, stvarala�ki princip. Jedina vrednosna hijerarhija koja mi se, opet krajnje subjektivno, �ini vrednom priznanja jeste individualna �ijoj je izgradnji potrebno ostaviti du�i vremenski period da bi se prošlo kroz razvojne faze nihilizma i �ivotne besciljnosti nakon koje sledi tra�enje i nala�enje smisaonosti kroz ra�anje individualnog.

Zbog �ega smatrati instinkte i potrebe (kao njihov manifest) pogrešnim, prljavim, nedostojnim �oveka koji pretenduje na umnost? Zašto negirati svaku prirodnost, �ulnost i osuditi, ne samo sebe ve� i masu inficiranu lepo ''upakovanim'' idejama askeze zarad dosezanja nad�ulnog, na sterilan zivot, uokviren krutim pravilima koja poti�u, ni iz �eg drugog do ''volje za mo�'' bilo pojedinca bilo grupe?

Prihvatanjem instikata i ''demokratskom'' dokolicom Grci su, na primer, sebe, u neposredno presokratovskoj fazi, doveli do visoke diferencijacije individua (u najboljem smislu) i samim tim stvorili tlo za razrastanje nemira, sudara tih nezanemarenih instikata koji je pretio da preraste u opštu anarhiju, u sukob relativno ravnopravnih, isfrustriranih upravo zbog te ograni�avajuce ravnopravnosti, li�nosti. Balansiranje nije bilo mogu�e što zbog prevelikog broja aktera, što zbog nametanja ''volje za mo�'' okolnih socijalno-politi�kih grupacija �iji je kulturni stupanj bio uslovno re�eno ni�i no u Atini.

Bio je, dakle, neophodan ''patron'', nova figura koja ce ponuditi druga�iji na�in za postizanje samoostvarenja (na šta se, smatram, najve�i broj filozofskih konstrukcija svodi maskiran idejama ''istine'',''dobra'',''bi�a''...)-ideolog, donekle. Ideologom nazivam svakog ko nudi/name�e ''recept za ispravan/sre�an/moralan �ivot'', recept zasnovan na isto toliko subjektivnim i iskrivljenim postavkama kao u ma kojoj ''priznatoj'' ideologiji. Slo�i�emo se, nadam se, da je svaka kontemplacija (ili njen pokušaj) izrazito individualisti�kog karaktera a ''opšti konsensus'' tek rezultat manje-više prihvatljive teze, snage argumenata, nekriti�nosti (ili nesposobnosti da se samostalno misli) ali i snage, uticajnosti samog predlaga�a iste. Ovaj Sokratovski metod ima naj�eš�e poluperverznu ulogu samozadovoljavanja autorovog ega i frustracije.

Medjutim, ako dijalektiku shvatimo kao argumentovanu raspravu izmedju dve samosvesne, relativno ravnopravne, tolerantne prema razli�itosti osobe (koje baš iz navedenih razloga dijalektiku ne�e svesti na njenu ''polusestru''-eristi�ku dijalektiku) ona mo�e voditi stvaranju otvorene misli, negovanju tolerancije i usavršavanju stavova. Iluzorno je o�ekivati svet sastavljen od sna�nih individua jer je ''melting-pot'' odavno uzeo „svet“ pod svoje ali, verujem da bi �ak i u takvom ''kazanu'' opstala i razvila se zdrava otvorena misao, oslobodjena svih pravila i okvira, misao neogradjena frustracijama, samodovoljna, neviolentna misao kao vrhunski izraz ''volje za mo�'' ili ma �ega što pojedinac proceni kao esenciju svoje egzistencije ili sre�e. Tek tada, mislim, mogla bi se dosegnuti sloboda uma u pravom smislu te re�i a poštovanjem tudjih izbora (uz razlo�no ograni�enje neugro�avanja drugih) stvoriti nova vrsta, hommo fellicitas, gde bi ''sre�a'' bila, doduše, opšteprihva�ena ali kao okvir �iju bi sadr�inu propisivao isklju�ivo pojedinac i niko sem njega.

Stvarno slobodan um bi se, po mom mišljenju, morao ograni�iti subjektivizmom ali ne u smislu da se jedino svoje mišljenje i postupke ceni kao vredne, ve� da se prizna svakome pravo na sopstvo (�ak i kada se �ini da ga ne zaslu�uju) i da se u svakom trenutku bude svestan �injenice da, koliko god da smo ubedjeni u svoju, Bogom datu, neponovljivost i ispravnost naših stavova, je to ipak samo naša prizma i da svaki pojedinac ima svoju, te da je apsolutna objektivnost i ''ispravnost'' nemogu�a baš iz tih razloga.

Šta preostaje...da ubla�avamo strah od utapanja u legendarnu, ve�, masu i da se tešimo mogu�noš�u da je svaka naša razli�itost od normalnosti (koja se uglavnom definiše po kriterijumu uobi�ajenosti, dakle - ve�ine), naj�eš�e greška, u stvari specifi�nost našeg JA ili primer slobode misli i delanja...dok je u najve�em broju slu�ajeva to tek izgovor za gubitništvo (odredjeno neostvarenjem li�nog cilja) i asimilaciju koja takvima, netolerantnim i predominantno ubedjenim u ono JA, neizbe�no sledi...

Vodite jednostavan zivot

Tue, 29 Jan 2008 12:19:00 +0100

Da li ste ovih praznika dobili mnogo poklona? Još bolje pitanje: da li ih još koristite? Weblog ThinkSimpleNow tvrdi da pokloni i stalna kupovina novih stvari mo�e da izgubi svoju �ar, ako ve� nije.

Zahvaljuju�i svim ovim ekstra "stvarima", naši domovi i naši umovi su ispunjeni nepotrebnim informacijama i posedovanjima. Me�utim, naša percepcija bi trebala da bude "manje je više " i da je minimalizam mnogo va�niji nego da se poseduje sve.

Umesto da brzo radite stvari, usporite. Prestanite stalno da radite više zadataka istovremeno; povremeno, bavite se samo jednom aktivnoš�u u jednom trenutku. Raš�istite haos i uklonite sve što vam ne treba. Kontrolišite vaše navike trošenja kako biste spre�ili akumuliranje nepotrebnih artikala.

Ono što je najva�nije, u�ivajte u vremenu i u stvarim koje posedujete. Ako koraknete unazad, opustite se i "razmišljate jednostavno", mo�i �ete da u�ivate u �ivotnim zadovoljstvima, kao što je prelep zalazak sunca, bez da brinete o svemu ostalom što vam odvla�i pa�nju od iskustva �ivljenja.

- - - - - - - - - - -

Preuzeto sa sajta www.kombib.co.yu

Autor: Fridochka

BUDITE SIGURNI U SEBE I SVOJ USPEH!

Wed, 09 Jan 2008 17:12:00 +0100

Koliko li smo puta svi prochitali, ovde ili na nekom drugom mestu, chuli u razgovoru sa prijateljima i poznanicima: "gde mi je bila ova pamet i hrabrost, JA bih onda..."..? "..ih! da sam samo malko hrabrija bila, ja bi mu...".."uh, majku mu, izmache mi unapredjenje za dlaku, nisam znao shta da kazem bre!"..

Mnogo poslova nam se izmaklo ili unapredjenja, mnogo neostvarenih divnih ljubavi i prijateljstava pa i avantura otishlo u nepovrat, samo zato shto nismo znali kako da se ponashamo u odgovarajucem trenutku.

U odsudnom trenutku, na ispitu recimo, ali i na sastanku, ljubavnom ili poslovnom svejedno, ume da proradi nepotreban trema i onda sve pada u vodu.

Naidjoh na odlichan tekst Dragana Rodica, koji govori o tome i povuche me da kazem koju rech i sam. Dodushe, ovde se govori uglavnom o poslu, ali lako je proshiriti i na druge planove.

I sam sebi bih mogao (iako vazim za komunikativnu osobu) prebaciti, da sam neke stvari propustio upravo iz tih razloga, nesigurnosti ili neizgradjenog stava o onome shto zelim ili ochekujem.

Naravno da smo nakon takvih neuspeha, razdrazljivi i ponekad i agresivni chak i prema onima koji nemaju nikakve krivice za to nashe stanje.

NIKADA NE TERAJTE SVOJU DECU DA SLAVE

Sun, 06 Jan 2008 20:49:00 +0100

Samo iskrenom ljubavlju prema porodici i tradiciji i dobrim umecem se moze deci preneti ljubav prema sopstvenom poreklu i zelja da se isto ne zaboravi nikada.

Nametanjem te obaveze, dobija se suprotan efekat, pa se deca osecaju neprijatno i jedva chekaju da se oslobode pritiska.

Ovo ce vam reci svaki mudar chovek, ma i ne bio sveshteno lice, jer se to naravno i ne odnosi samo na chuvanje tradicije, nego bilo kog znanja.

Svaki pedagog to odlichno zna.

Sve shto se na silu u glavu stavlja, ima potrebu da iz nje nestane shto pre..

A toliiiko toga ima lepog u nashoj tradiciji i zbilja je velika shteta, shto veliki broj mladih, nashe obichaje dozivljava kao teret i obavezu, a ne kao uzitak i zadovoljstvo najvisheg stepena.

Pa onda ispadne, da je kod drugih naroda ta ista tradicija lepa, a kod nas nije. Da ne pominjem razne karnevale, od Rija pa na dalje do glamurozne proslave kineske nove godine.

Nije tachno! da je retrogradno chuvanje soptvene tradicije i kulture!

Srecno Badnje veche i sutrashnji Bozic!

Kud si poshao mali choveche

Sun, 11 Nov 2007 01:22:00 +0100

Pre neki dan udjoh sa prijateljima u raspravu oko toga, shta je i ko je ustvari “mali chovek” iliti “obichan smrtnik”, kako se to najcheshce kaze..

Naravno da sam i samog sebe na neki nachin oduvek video takvim,a onda je naishao Mica “Mudrica” i onako kao iz rukava nam pocheo citirati Vilhelma Rajha i objashnjavati neke stvari,a mi smo onako cutke zurili u njega..

(zovu ga “Mudricom”, jer kazu da je prochitao vishe knjiga nego shto nasha biblioteka ih ima).

Ko je mali chovek je li?-to vas muchi? Pa slushajte - ima neko ko je ne samo pametniji od mene i mnogih drugih nego je to odaaaavno definisao to ja mislim naajbolje na svetu, ali je zato anatemisan i proshao teshku sudbinu, jer se nije ukolopio u neke tadashnje svestke trendove,najgore je nadrljao od frojdista i frojdizma,a njegova defincija zvuchi otprilike ovako..ma nekad sam znao od rechi do rechi, a sad se secam ponekih delova ali ako mi zapne imam ja ovde i beleshke kao i obichno-dodade uz osmeh,pa otpoche:

"Pitash kada ce tvoj zivot postati dobar i siguran, Mali choveche!Odgovor zvuchi strano tvom bicu: Zivot ce ti biti dobar i siguran kad tebi tvoj zivot bude znachio vishe od sigurnosti, ljubav vishe od novca, tvoja sloboda vishe od partijskog mishljenja ili javnog mnjenja; kada sklad Betovenove ili Bahove muzike postanu sklad chitave tvoje egzistencije (taj sklad je u tebi, Mali choevche, negde duboko zapretan u nekom kutku tvoga bica!...

Zamislio se za trenutak i pogled mu je nekud odlutao, a onda se pribaro i nastavio dalje onako u onoj tishini, a jedva da je i spushtao povremeno pogled na svoju beleznicu:

...“kad tvoja misao bude u skladu, a ne u protivurechju sa tvojim osecanjima; kad svoje talente na vreme otkrijesh i svoje starenje na vreme shvatish; kad budesh ziveo sa mislima velikih mudraca, a ne vishe sa nedelima velikih ratnika; kad uchitelje svoje dece budesh placao bolje nego politichare; kad ne budesh cenio venchanicu vishe od ljubavi izmedju mushkarca i zene; kad na vreme, a ne kao danas, prekasno, spoznash da si pogreshno mislio; kad osetish ushicenje slushajuci istinu, a jezu gledajuci formalnosti; kad sa svojim kolegama u inostranstvu budesh kontaktirao direktno, a ne preko diplomata; kad ti ljubavna sreca tvoje maloletne kceri bude punila srce radoshcu, a ne besom, kao danas; kad budesh, vrteci glavom, mogao da mislish na vremena u kojima se deci zabranjivalo, uz pretnje kaznom, da dodiruju svoje polne organe; kada lica ljudi na ulicama budu izrazavala slobodu, zivahnost i vedrinu, a ne vishe tugu i jad; kad njihova tela ne budu vishe, kao danas, ovom zemljom hodala s uvuchenom, ukochenom karlicom i neosetljivim polnim organom.

Neki od nas su se onako malo pobunili:

-“sve je to lepo, ali ko bi sad to mogao sve”...”lako je to poirchati ali treba se stvarno tako i ponashati...”ipak je to samo filosofija ili shta vec...”

Mogu li ja josh rechenicu - dve da dodam - upita Mica.

-moze naravno da moze – skoro u glas mo rekli i zacutali - samo izvoli. A on nastavi,josh ozbiljnijeg izraza lica i nekako znachajno nas gledajuci u ochi..

-rekao je on i ovo negde u zavrshnoj rechi o “malom choveku”, dragi moji:

“Znam ja da si ti chestito, solidarno, radno bice kao shto su pchela ili mrav. Ja sam samo u tebi otkrio Malog choveka koji ti razara zivot i koji je to chinio hiljadama godina. Ti si VELIK, Mali choveche, kad nisi mali i sitan. Tvoja velichina, Mali choveche, jedina je nada koja nam ostaje."

-E, eto vidite prijatelji moji, takvog choveka su sklonili sa puta i generacijama mladih, a pre svega umnih ljudi – nauchnika, onemogucili da se dokopaju takvih misli, ideja i saznanja, kakva je on nosio u sebi i josh mnooogo toga ima o njemu i od njega, ali ja stvarno zurim,pa mozda nekom drugom prilikom vam celu knjigu ishchitam J) ili josh bolje: uzmite je sami iz biblioteke ili u knizarama i uverite se u svu njegovu genijalnost i vizionrstvo.. Pozdravljam vas i prijtno vam bilo,laku noc..

I da!! - ovo sve se odnosi samo na knjigu “Chuj mali choveche” mislim iz 1946 god, ako sam ja dobro zapisao i zapamtio..

-Hajde uzdravlje i vidimo se..-nasmeshi se i ode zurno.

Nismo se bogzna shta pretrgli od komentara. Svi smo se nekako udubili u sopstvene misli, kao retko kada i po malo se osecali neprijatno sami pred sobom i pred ovim genijalnim mislima koje plene, a i zbunjuju..

Zar je to pravda

Sat, 10 Nov 2007 06:22:00 +0100

Iduci zemljom nekada su Boziji izalsanici delili srecu i poduchavali narod ali i svoje mlade uchenike, kako se primenjuju Boziji zakoni i pravda i kako da se bolje zivi na zemlji.

Naishavshi kraj nekog vocnjaka pozeleshe da pojedu neku vocku i tako utole glad..

Kad su se sasvim priblizili uchenik reche apostolu:

-vidish li ti uchitelju isto shto i ja?

-vidim-odgovori apostol i nasmeshi se.

Pod jednom krushkom sa zrelim zutim plodovima lezao je jedan mlad lep chovek, shiroko otvorenih usta...

Utom su prishli apostol i uchenik..

-pomaze Bog prijatelju!! - rekoshe apostol i uchenik,a ovaj ih na trenutak pogleda i klimnu glavom u znak otpozdrava...

-shta to radish prijatelju,shto si tako legao i otvorio usta?

-paaaa zar ne vidish,chekam da mi ova krushka otpadne u usta. Mrzi me da dizem ruke da je odberem, kad ce svejedno pasti i sama..

Apostol i uchenik, odbrashe nekoliko krushaka da imaju za puta i nastavishe dalje svojim putem...

Chim su malo odmakli uchneik ne moze da izdrzi, nego upita svoga uchtelja..

-molim te dragi uchitelju: objasni ti meni, kako ce ovaj mladi chovek ziveti, kada je ovoliko lenj?

-hahahaha-nasmeja se apostol i reche..

-vidish li onu tamo devojku, shto onako vredno zanje zito i nikako se ne odmara- i pokaza rukom na jedno zitno polje polupoznjeveno?

-vidim-idgovori zachudjeni uchenik.

-e pa ona ce se udati za ovoga mladica, jer ce ga jaaako zavoleti i bice oboje srecni-reche apostol i utom stigoshe u neko dvorishte ,pa ga uchenik, vishe nije mogao pitati,nego je ostao da razmishlja i nikako nije znao: da li je to u redu ili nije?

Kutija sa poljupcima

Fri, 09 Nov 2007 08:23:00 +0100

Jako me se dojmila ova pripovest, kada sam je prvi put chitao i ne mogu da odolim, a da je ne podelim sa vama dragi moji,mozda i zato shto i sam imam cerku i shto chuvam neke predivne sitnice vezane za nju i kada ona otputuje nekud, onda se ponasham slichno kao i otac iz priche (mada ja moju cerku nisam nikada kaznjavao, narochito ne na takav nachin-naprotiv)..:))

-Po�etak pri�e ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju �erkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Bo�i�. Slede�eg jutra je devoj�ica donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema ni�ega, jako se naljutio. �erkicu je prekorio: “Ako nešto pokloniš, o�ekuje se da se u kutiji nešto na�e!!”
Devoj�ica ga je �alosno pogledala i s suznim o�ima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred �erkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj. Do kraja �ivota �uvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se ose�ao izgubljeno i o�ajno, uzeo je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je �erka spremila unutra.

Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju voljeni, prijatelji, deca, Bog… Ne postoje va�nije stvari, koje bi mogli dobiti. Prijatelji su an�eli, koji nas dignu s dna, kada imamo poteško�e i podsete nas na to, kako se leti.

Srecan ti put mila moja

Mon, 05 Nov 2007 23:03:00 +0100

Eto!!-opet nisam izdrzao i MORAO SAM na polasku da kezem:

-cao mila i ljubim te! Chuvaj se u saobracaju,narochito kad prelazish ulicu,znaaash sreco! Beograd je to! - i vecina su nervozni i frustrirani jaaako..guzva, znash kako je, a i mnoooogo problema...

-znam, znam tata pobogu - prekide me ona molecivog pogleda ali vragolasta kao i uvek i slatka pametnica moja.:))) -, ne brini se! Naravno da cu paziti kao i uvek do sada...i,i,i,i..ljubim ja tebe- nemoj se toooliko brinuti.Misli malo o sebi...eto odavno nisi ishao na pecanje ili tako neshto...ni u onu vashu kafanu u drushtvo svoje nisi otishao vec dugo vremena...hajde razmisli o tome dok se ja ne vratim,vaziiii?...:))))))))ljub!!

Eno zamiche iza ugla, tamo vec skoro u centru, jedva je vidim. Skakuce! Radosna je! Mladost! Heh! Vragolanchic dragi moj, kako mi ispuni srce..moram da mahnem! - iako me ne vidi vishe, moooram :))...i evo slusham je i razmishljam i to ovde skupa sa vama dragi moji, ahaaa...

I sad ja znam da cete vi reci:

-..."pa dobro prijatelju, eto nachitan si chovek, zreo. Morash da budesh miran i da se ne brinesh toliko...uostalom: zar nisi TI bash taj, koji tolike savetuje bash tako? - a svaki put dopustish da ti moramo mi to govoriti po koooo zna koji put ...hajde bre"...

i ja vam se zahvaljujem unapred.Svima, bash svima...chak i onima koji ce se samo nasmeshiti i otici bez rechi..

Hocu da kazem:

-razumem vas potpuno!!- ali nekako nisam siguran da li umem i mogu ovako neshto da poslusham, mada vazim za tolerantnu i razumnu osobu (kazu mi).

Recepti za srecu

Sun, 04 Nov 2007 21:00:00 +0100

Vishe se zbilja ne secam gde sam pronashao i ovu prichu ali je na mene ostavila jak utisak, pa se nadam da ce se i vama svideti..

"Dakle, ti bi zeleo da razgovaras sa mnom?" rece Bog.

"Ako imas vremena" rekoh.

Bog se nasmesi."Moje je vreme vecnost" .

"Sta si me hteo pitati?"

"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"

Bog odgovori:

"Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti deca.

Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.

Sto razmisljaju teskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.

Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."

Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini.

Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?"

Osmehujuci se, Bog odgovori:

"Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu.

Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima ...

Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima, nego onaj kojem najmanje treba.

Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci.

Da nauce oprastati.... tako da sami oprastaju.

Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati.

Da nauce, da se novcem moze kupiti sve. Osim srece i ljubavi.

Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je razlicito.

Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima ... a ipak ih voli.

Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati.

Ljudi ce zaboraviti sta si rekao.
Ljudi ce zaboraviti sta si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakva si osecanja u njima pobudio."