Retold from an ancient Buddhist Story
by Nyanaponika Thera
----- Based on Samyutta Nikaya, Sakka Samyutta, No. 22

Jednom je ziveo neki demon koji se hranio neobicnom hranom: hranio se ljutnjom drugih.
A njegova teritorija gde se hranio je bila zemlja, i tako nije bilo nedostataka hrane.
On je lako izazvao familijarnu provokaciju, i nacionalnu ili racijsku netrpeljivost.
Nije mu bilo tesko ni da izazve ratove. I kadgod je izazvao rat, mogao se dalje
hraniti bez velikog napora, jer kad je jednom rat zapocet, netrpeljivost se siri sama
sobom jer su i normalni ljudi njome dotaknuti. Tako je demon imao toliko hrane, da se
ponekad morao i uzdrzavati od pre jedanja, bivajuci ponekad zadovoljen samo malim
komadom ljutnje koju je nasao tamo, vamo.

No, kao sto se desava i nekim uspesnim ljudima, zeleo je da bude vladajuci,
i jednom kada mu je bilo dosadno pomislio je "Zar netreba da pokusam sa Bogovima?"
I tako razmisljajuci odabrao je nebo gde prebivaju trideset i tri Bozanstva kojima
vlada Sakka Gospodar Bogova. Znao je da su samo nekoliko od tih Bogova
potpuno eliminirali svoje okove lose volje i averzije, iako medju njima nije bilo nekih rasprava.
Tako je magicnom moci transportovao je samog sebe na to nebesko prebivaliste,
i imao dovoljno srece sto je dosao u trenutku kada
Sakka nije bio prisutan. Nikog nije bilo u velikoj hali i bez mnogo napora demon je
seo na prazan tron Sakkovog sedista, cekajuci da se stvari dogode, nadajuci se da ce
biti mnogo hrane. Uskoro su neki Bogovi dosli u halu i tesko verovali svojim ocima
ono sto su videli svojim Bozanskim ocima, kad su videli gnusnog demona kako sedi
na Sakkovom mestu smejuci se. I Oporaveci se od velikog cudjenja, poceli su vikati i
jadikovati: "Oh, ti ogavni demon, kako se usudjujes da sednes na tron naseg
Gospodara? kakav bezobrazluk! kakv kriminal! Treba te baciti u pakao i ravno u
vruci kazan! treba te raskomadati zivog! gubi se! gubi se!"

No, dok su Bogovi sve jace i jace bili ljuti, demon je bio sasvim zadovoljan, jer
je svakog trenutka bio veci i veci, u moci i snazi. Ovaj bes koji je absorbirao je
poceo da curi iz njega kao dim crveno-svetlece magle. Ova zla aura je drzala Bogove
udaljene i njihova svetlost je nestala.

Odjednom, svetli sjaj se pojavio na drugoj strani hale, i rastao je u Bljestavo
svetlo, iz kojeg se Sakka pojavio, Gospodar Bogova. On koji je cvrsto usao u
nepromenljiv tok koji drzi Nibbana stitove, bio je nepokoleban time sto je video.
Dimna scena je polako nestala kada se Sakka polako i uljudno priblizio demonu na
sopstvenom tronu. I kaza "Dobrodosao, prijatelju! Molim ostani sedeti. Ja mogu sesti
na neku drugu stolicu. Mogu li ti ponuditi pice gostoprimstva? Nasa hrana nije losa
ove godine. Ili mozda bi radije snaznije pivo, Vedsku Somu?"

Dok je Sakka rekao ove prijateljske reci, demon se brzim tempom smanjio u malu
velicinu i konacno nestao zajedno sa ostalom maglom.
=================================