Hm. Napisah, "poslednja stanica" u nadi da će zaista i biti. Nemam nikakvu drugu ideju. Ovo je kao priča o berberinu koji je čuvao tajnu, pa je na kraju iskopao rupu i u nju izgovorio sve što mu je ležalo na duši. Pa iskopah i ja svoju, u nadi da će mi poveravanje u istu pomoći da se izvučem iz one u koju sam upala pre par meseci. Zašto rupa , a ne drugarica, drugari? Zato što nemam hrabrosti da iznesem ovoliku količinu patetike i da priznam da je u meni. Eto. Kakva sam ja pokvarena i dvolična. Eto , ja sam folirant. Desilo se!! I ja pukoh zbog tipa. Posle 4 duge veze i nebrojeno kombinacija stadoše mi na rep. Opet se pravim važna. Pa da pređem na patetiku:
-sve je crno i grozno i besmisleno van njegovog zagrljaja
-zaboga, on je jedan mali skot koji sebično misli na sebe i ja to znam. I? I dalje sam zalljubljena.
- i tolike sate provedene u zdravom rezonovanju sam za tili čas bacila u bunar, saplela se i upala u rupu
-cimam se na savaki znak aktiviranja telefona i slušam isključivo tužnu instrumentalnu muziku
-gledam naše slike kada sam sama...čitam njegove poruke , a znam da nije mislio to što je pisao
-teatralna sam do bola...b-lj-u-t-a-v-o
-pravim plan da se ne javim ako bude zvao, a molim boga da pozove
-pijem i šaljem mu pijane poruke
-na silu flertujem sa drugima pa ujutro plačem
-Isuse!!!! Dosta je.
Eto , rekla sam. Možda mi i bude lakše. Otkopala sam malu rupu stida i rekla sve ogoljeno crno - na belo.
Pa da vidimo, kako cje da propeva :(
