Maziću ti dušu
U nastupajućim noćima
Koje mi ostavljaš
Bez sna
Sasvim sigurno
100%
Da...
U nastupajućim noćima
Koje mi ostavljaš
Bez sna
Sasvim sigurno
100%
Da...
Moj dom je ovde
U ružičasto srebrnom
Između magle i okeana
U polu-tami sumraka
Dok sanjam poput ozelota
Što liže svoje šape
Moje čeljusti su luke reči
Izgovorenih u mirisu cimeta
Praćkanje pegave pastrmke
Odzvanja mi u ušima
Volim smeh što zahvata
Moja ćutljiva kolebanja
Dok šapućeš mi
"Zemlja je tako lepa..."
U ružičasto srebrnom
Između magle i okeana
U polu-tami sumraka
Dok sanjam poput ozelota
Što liže svoje šape
Moje čeljusti su luke reči
Izgovorenih u mirisu cimeta
Praćkanje pegave pastrmke
Odzvanja mi u ušima
Volim smeh što zahvata
Moja ćutljiva kolebanja
Dok šapućeš mi
"Zemlja je tako lepa..."
I kamen može da postane ptica i da odleti
Ali se brzo pokaje i pojede svoja krila od vetra
B.M.
Igor Papasov - Istoria Na Edna Lyubov
Voli me
Al` tako
Da ne boli
Voli me
Bez da izgorim
Polako
Sistematski
Voli me
mic po mic
Da ne bih kresnuo
Kao blic
Eee tako me voli...
Dok srce kuca vreme
tika - taka - tika - taka
Laganim koracima
dolaziš mi ...
... dolazim ti
O kako volim dane
koji mirišu na
NAŠA
Približavanja
„Hein, moj mladi Metju? Jer, znate, život jednog pisca nije ništa drugo već pretvaranje. Kako vi to Amerikanci nazivate - make belie-vel Da li ja pišem pesmu? Uopšte ne. Ništa očigledno. Ja se pretvaram da pišem pesmu. Ja se pretvaram da pišem knjigu poezije. Pesnik - onaj pravi pesnik, n'est ce pasi - je neko ko se pretvara da piše pesmu, pretvara da piše knjigu - sve do onog trenutka, onog čarobnog trenutka, kada otkrije da se nova pesma materijalizovala pred njim, nova knjiga materijalizovala pred njim.
A? Zato ja nikad neću shvatiti onakve pisce - le genre Mauriac - koji sednu za svoj sto u devet i pišu do pet. Šta? Jesmo li mi profesija? Foutaise! Ili... ili bismo mogli da to poredimo sa, recimo, razumete... sa doktorskom profesijom. Da li me pratite, moj mladi američki prijatelju? Da se od pesnika, kao od doktora, očekuje da ga pozovu u svako doba dana ili noći. L'inspiration, c'est ga. Kao što ni beba ne odabira neki razuman čas da dođe na svet. Za pesnika nema razumevanja - ga non. Ali kada dođe... onda, znate... to je..." - tad njegov glas poprimi zvuk strahopoštovanja karakterističnog za patos tvorca poniznog pred misterijom stvaranja.
Veličanstveno. Jer mi smo monasi, dragi Metju, monasi koji ulaze u književnost pognute glave, kao da primamo religijska naređenja. To je tako jednostavno. Pesnik kome je tema, jedina zamisliva tema, sama umetnost - a za pravog pesnika, veruj mi, ne može postojati druga -takav pesnik je monah čiji se čitav život odvija u divljenju prema Bogu i kome su budući naraštaji njegov raj. Ti - naglasio je ti - „ti znaš na šta mislim, zar ne? Besmrtnost njegove duše. Jer šta je, nakon svega, delo, već duša njegovog tvorca?
G.A.
Iznenada
Govoriš mi preko publike
Dok kazujem svoju pesmu
Moje oči susreću tvoje
Iznad rulje
Samo dva oka svetlucaju
U dalekom prostoru
Poput udaljenih lampi
Tamnog pejzaža
A oči govore na bilo kom jeziku
Reč ljubav
Pesma se završava
Oči se i dalje žare
Aplauz se čuje kao da je sa tamnog mora
Jedva da ga čujem
Kao da sam u morskoj školjci
Sa komadićem oduvanog sunčevog zraka
Kasnije govoriš mi
"na bilo kom jeziku"
Postavljajući mi usplamtela pitanja o mojoj pesmi
Odgovaram ti preko glava rulje
Odgovaram ti tamno plavim očima
Kazujem ti iznad njihovih glava
Tamna gospo
"Nema nikoga kao što si ti među loodama"
Te amo