Poezija je javni šleper
Za transport naroda
Na uzvišenija mesta
Od onih na kojih ih
Točkovi mogu prevesti
Tako sam mislio
Tako sam mislio - dok sam mislio da umem da mislim
SADA ZNAM
Da ničeg mudrog u tome nema
Čak šta više
SIGURAN SAM
Da samo zamlate u trenucima dokolice
Emotivno nezrele osobe težeći ljubavnim idealima
Loode nabedjene da stihom mogu promeniti svet
Posežu za rečima u trenucima slabosti
Kada se duhom pomiriti ne mogu sa nepomirljivim
Uzalud šaramo papirnate listove
Uzalud krečimo ekrane monitora
Jebeni svet se i dalje okreće u istom smeru
Ne prezajući za vapaje
Nadahnuća i ushićenja pesnika
UZALUD ŠARAMO
Naše drage dame zadržaće pažnju nad rečima
Onoliko - koliko im je potrebno
Da bi doživele mentalnu zadovoljštinu
A potom će navući periku
I zaboraviće na kosu
Koju smo joj stihovima mrsili
Uskraćujući sebe
Prepuštam - sve ono što nisam
Da bih bio - valjda - ono što jesam
Što treba - da jesam
Ili je apsolutno sve nevažno
Baš kao i ove uzaludne misli
Do nekog NOVOG trenutka
Kada reč zadobije oblik
Dovoljno čvrst
Da zubima se pregristi ne može