Pokret ruke dovoljno dobar da opipa nedodirljivo
I pogled s namerom uprt ravno ka ogledalu tvoje duše
Govori li ti koliko u meni još uvek žara ima
Da rasplamsa svu onu bujicu neizgovorenih reči
Pričao sam ti jednom...
Mi smo ptice - visokoletači
Izgubljene u nepreglednoj šumi života
Osuđene da poprimaju ljudske osobine
Koje nas čine tako ranjivim i ograničenim
Dok levitiramo
Razbacani po gradovima
U zadimljenim potkrovljima
Šarajući prstima po karti
Putujući magistralama
Bez kapi benzina
Ka samo nama poznatim odredištima
Osmehujući se novim dolazećim danima
U kojima sivilo jesenjeg jutra
Nije dovoljno sivo da pomuti bistrinu naših pogleda
A onda se odmaknem par koraka od tebe
I posmatram te u zanosu
Dugo te posmatram
Kroz polusklopljene oči
Iz kojih izbija pozitivno ludilo
- Lood si! - Kažeš mi
- Ooo da, lood za tobom
Smešeći se glasno
Odgovaram ti
Dok se precizno poput skakača u vodu
Bacam na desnu stranu kreveta
Koji od milošte nazivamo
KLACKALICA ZA PTICE
Pazeći pri tom
Da ti ne nagnječim ruku
Koja je krenula
U zagrljaj