Eh, čini mi se da sam u prošlom postu ostao nekako ne dorečen, pa hajde da pokušam da se dopunim bar malo. Nadam se da će pokušaj biti u pravom smeru...

Prolazak kroz te vrata ima i još neke solucije, i evo ovog puta jedna od tih opcija. Možemo da odaberemo da ne udjemo na ta vrata, šta onda?  Ponekad se na tim vratima životnim, umesto da uđemo i obradujemo se novom segmentu našeg življenja, mi se odlučimo da ne uđemo nego da preko ograde gledamo, ponekad namrštene oblake i ružno vreme a ponekad i sunčano i lepo vreme koje isto, itekako zna da uplaši. To je u suštini odluka odlaganja suočavanja sa samim sobom. Mnogo puta sam odlučivao da pođem tim putem niz ogradu, da sačekam povoljniji momenat, nije dobra odluka ali to je jače od mene. Nije to uvek prava solucija ali ponekad i neizbežna, naročito ako se ne želi ući u neke konfliktne situacije. Sve zavisi od karaktera ljudi, nekome je to lakše a nekome teže, to stavljanje samog sebe na tapet istine, i odlučiti šta uraditi u datom momentu.

Greške su itekako neminovne, i tako česte, i to uvek boli ali i to je ljudski grešiti...