Ponovno sama stojim
na ovoj prasnjavoj cesti..
tragam za tvojim korakom..
za tobom..
ali..
tebe nema,,,
nema te vise..
Odneo je vetar sinoc
sve tvoje tragove;
poljubce..dodire...rijeci.....
Kisa je izbrisala sve sto
je vezalo nas dvoje..
ali ostale su samo bolne uspomene.
sad na putu mom....
uspomene koje ce me svaki dan
sad secati na tebe..
na stvari koje su me do juce
toliko usrecivale...
nesto sto mi je davalo
ovom crnom zivotu smisao...
izgubila sam sad nesto..
sto je pripadalo samo meni.
nesto sto s nikim nisam zeljela deliti..
ostale su mi..
Uspomene koje zelim sto pre zaboraviti..
Zelela bih sad krenuti dalje..
okrenuti novu stranicu u zivotu,,,
samo okrenuti ti ledja..
i ponosno odlutati svojim putem.
ali nemogu,,,
Previse me ovaj ¨kraj¨ boli..
previse me ova tisina sad progoni..,...
da bih tek tako lako...
iz tvoga zivota nestala...
Mozda bi mi sad bilo bolje..
da te nikada nisam ni srela..
mozda bi mi bilo sad bolje..
da te nikad nisam ovoliko zavolela..
Na dlanu sam ti srce dala...
Dala sam ti sve svoje snove.
A sad po njima gazis..
Dala sam ti stvarnost.
Dala sam ti cielu sebe.
Onako kako se samo jedanput
u zivotu predas nekome...
Zelela sam svoj zivot pokloniti tebi..
Cieli zivot samo tebi pripadati,..
Biti samo tvoja...
doista zelela sam to..
ali jedan trenutak...
je bio dovoljan da taj san nestane.,.
Jedan mali vjetar...
je bio dovoljan..
da sve kule od karata
koje smo iz dana u dan gradili...
...nestanu..
.......padnu na dno.......
rasprste..se samo
u jednu veliku iluziju.....
u jedan neostvaren san...
Nestao si..
Kako cu sada uspeti sakriti
suze u ocima kada te vidim..
Kako da sakrijem svu tu bol
kad cujem stihove one pesme?
kako da sakrijem.,,,,da te jos uvijek volim?
kako da izbrisem trag tvojih poljubaca i
dodira sa tiela mog?
Kako ces me u oci moci pogledati
posle svega?
sa pogledom krivnje ¨da znam ,ja sam kriv za sve¨
Ne zelim da se vratis...
Ne zelim vise slediti svoje srce...
Jer ne zelim da me ponovno na tvoj put
ovo naivno srce navede...
ne zelim da me ponovo odvede
tamo gde se probudila sva ta ljubav..
gdje su se rodili svi moji snovi..
Zelim samo da znas,
da te ne mrzim..
Jer puno toga si me naucio..
Pokazao si mi sto je to prava ljubav...
iako je trajalo mozda kratko..
znacilo mi je mnogo...
Znam da ce i tebe,,
jedan trenutak , jedna uspomena,
jedan kut sobe..
na mene setiti...
Ali pokusaj tu suzu
zadrzati..ne pustiti........
Ne zelim da mi jedan dan
dodjes sa recima..
¨oprosti..pogresio sam...
nisi ti nista bila kriva ¨
..te rijeci nisi rekao..
onda kad sam ih zeljela cuti..
zato otidji sto dalje...
jer za nas je sada prekasno...
a ja cu se vec nekako snaci..
ja cu se vec nekako izgubiti..
u ovome vjetru u ovoj iluziji zivota...

ja cu vec nekako..nestati..