... Ponekad sanjam stvarnost...

... Ponekad sanjam stvarnost...

Tuesday, February 24, 2009 - Sinoć

sam počela da pišem i baš me krenulo, međutim, na po' pisanja me safata neko spavanje. Zapalim cigar i legnem. Ugasim svetlo, prigušim svećicu i ležim u mraku. Sa zvučnika ( dotrajalih doduše ) neki jazzić koji kradem s jednog bloga. I tako zaspem ( a sve pošto završim cigaretu ). Usnila sam kako gazim jednog blogera odavde, oterala sam ga u prvi osnovne da nauči gramatiku, pa smo ga učili osnovnom vaspitanju, i stalno smo mu udarali čvegere, jer, on je toliko glup da mu pomaže samo lobotomija.
U po' frke od sna, baš kad sam mu govorila kako je glup i kako je beznadežan slučaj, upada mi čojk u sobu da mi kaže kako mi počinje omiljena emisija na B92.
Odem pod tuš, plaHnem se i u krevet. Odgledam emisiju i zaspem. I znate šta? Nastavila sam da sanjam isti san. Ne sećam se baš detalja sna, samo znam da je život pokušao da ga banuje, ali je on takva gnjida .... ma ne, on je kao bubašvabe i pacovi. Ni radijacija ne može da ih uništi. Kote se neviđeno brzo, a sve sa istim genima.
Treba im zabraniti rasplod. Obzirom na to da mu je IQ dvocifren, predspotavljam da će ponovo jadnik pomisliti da ga muvam

, ali ne, ja samo i jedino ne mogu da ga podnesem. Organski.