Friday, November 21, 2008 - Lily was here: naslov nema veze s postom

Tetka Nada je dobila otkaz. Ona je bila naš "little Santa's helper" ali kratko vreme. Imala je tonu obaveza i znam da joj nimalo nije bilo da se u tim godinama vera po lotrama i briše prozore. Naj je volela ( 'tedo reći najviše od svega je volela ) da, dok neko od nas sprema sebi užinu ili ručak, ona sedne i brže bolje zapali. I onda uzdiše pokušavajući da zapodene razgovor, i onda, kud ću, šta ću, nego je pitam:

- Šta je tetka Nado? Jeste Vi meni dobro danas?

Onako, nekako čudno smežura usne, uvuče dubok dim Besta, zastane, obliže usne, pogleda u pod i počne:

- Ma gde ću biti dobro, moj se Steva još nije oženio. Ja unuke čekam, on budala, momči se! A eto mu četr'es kuca na vrata. Sve mu govorim:”Stevo sine, kako ti majke nije žao! Umreću, unuke neću videti!” I tu joj se lice nekako namreška u onaj izraz:”Čiko, je l' sav lebac tvoj?”

- Tetka Nado, ništa Vi ne brinite. Naći će Steva svoju sreću ( tu zvučim sebi kao replika iz domaće serije “Srećni ljudi” ).

- Ma 'oće k.... Taj je k'o njegov pokojni otac! Samo bi kera ter'o.

***

Tetka Nada je navodno dobila otkaz zbog muzgavih prozora, kroz koje sam do malopre gledala naslonjena na radijator. Fakat su muzgavi, ali znam da nije otišla zbog toga. Otišla je da oženi Stevu.

***

Spava mi se i želim kući, što pre. Želim da se zavalim u svoj krevet, pod svoje toplo ćebe. Želim ovaj polumrak, čašu vina i dobru knjigu. U pozadini svira smooth jazz.

Kad utonem u san, nemoj me buditi do proleća ili, ako to već i uradiš, vodi me na neko dugo, dugo putovanje ( u Honduras recimo ).