Tuesday, February 8, 2011 - Crtice

Posle dobrog ručka najbolja je dobra cigara I tišina. Buka škodi varenju. Ručam u dvan'est.

-         Dušo, vičem ja, tol'ko mi je dobar suljpa da sam dva puta sipala. Pucam!

Istina je da sam dva puta sipala zbog kolutova kulena i dimljenog mesa. I nisam jela salatu uz to da mi ne kvari doživljaj.

Po sred naše dnevne sobe, danas se baca sunce u širokom slapu. Na sred slapa leži moje žensko dete i „sunča se“. Pored nje tanjirić s mandarinom, raspolućenom. Žmuri, najjače što može, i naslepo dohvata kriške. Lagano ih stavlja u usta i pomalo se mršti. Pored nje leže dve lutke: jedna s desne, druga s leve strane.To su njene ćerke. Posmatram je. Ništa osim trepavica, usana, ušiju i nosa nije pokupila od mene. Sva je na oca. Čak i hoda kao on i odskače kad se iznervira a onda se on iznervira što ona odskače pa odskače i on a meni dođe smešno. Meni je uvek smešno kad prepoznam njega ili mene u njoj a toga svaki dan na pretek.

-         Vidiš mama, okreće se na stomak, ovo su moje dve ćerke. Ti imaš samo jednu ćerku a trebala bi da imaš dve. Hoću sestru! Zvaće se Lea.

-         A šta ako dobiješ brata?

Kratka stanka. Gleda u svoje dve lutke.

-         Pa ništa, posle brata ćeš mi roditi i sestru, zar ne?

-         Možda, odgovaram ja uz neopisivu potrebu da ovu temu odložimo za neki drugi put.

Sad neopozivo varim i uživam u tome.

Setila sam se Igora iz petog razreda pa onda Slavoljuba. Igor je već veliki i ima ćerku a sećam ga se ćelavog, ispisane torbe sa: SPO. Slavoljub je bio siroče, plav k'o Nemac i smešan kao boiskop. Sada mi je smešan, onda je bio moja ljubav i ja njegova. Nikad se zaboga nismo ni za ruke držali ali smo se dobre dve godine voleli sa sve raspustima. I letnjim i zimskim.

Princeza konstatuje:

-         Mama, danas je proleće.

-         Misliš? Pravim se nevešta.

-         Znam, odgovara mudro.

E sine, iz tvojih usta u Božije uši.