Thursday, January 14, 2010 -
- Ka'smo se prvi put sreli, sećaš se? E, živa sam se prepala i onda sam htela da izbegnem drugo viđanje, pa sam našla hiljadu i jedan razlog da se ne vidimo, a ti si bio tako uporan da sam podlegla. E, taj drugi put je bio presudan da te poželim al' ne erocki ili nekako drugačije. Ne. Znaš onaj osećaj kad znaš, osećaš, da bi s tim nekim mog'o sve. Posle si ti još jednom bio, al' se nismo onda videli. I bila sam ljuta na tebe, onako, tinejdžerski. Jebote, šta on misli, to sam jedno sto puta ponovila. Kako može da dođe i da me ne vidi, ka'sam ja tako važna? A nisam. Znam. Mis'im, ja sam ti obična žena. Sve obično radim, obično izgledam, obično pričam, slušam običnu muziku. To veče su vrteli Sade, je l' se sećaš? Da sam smela, sela bih pored tebe i objasnila ti na čemu nebo i zvezde stoje, i da su sve te tvoje priče o nebu i tim treptalicama potpuno nebitne u odnosu na moje zvezde i moje teorije o lepoti istih. Isisala bih ti svu prošlost, sadašnjost i budućnost kroz jedan poljubac i ti bi onda znao da samnom vredi i umreti da treba. E, al' ja to nisam uradila. Sedela sam na svojoj stolici i čekala da nam neko dođe i razreši misteriju. Niko nije do'šo, al' je otišao.
Zastala je za momenat, potpuno predata sećanju na taj momenat. Posmatrao sam kako grize donju usnu i ćutao. Prstima je čupkala krajeve rukava u pokušaju da mi objasni kako se u njenoj običnoj glavi odigrala drama, bez mog znanja, bez moje dozvole. Sedeo sam pored nje, ruku spuštenih na kolena. Jebote, kako sam nekad glup, al' stvarno glup. Govorim sebi: sad, sad je momenat, zagrli je, pa nećete ujesti majku mu... Pa i da me ujede...
Gledala me je iskosa k'o prepadnuto pseto, a u meni se zahuktavala bura. Želja, jebena želja, da joj rastrgnem odeću, da je ližem između sisa, da joj ljubim pupak, da joj stišćem butine, da joj govorim kako joj je koža kao baršun meka i kako ne znam, kako sam do sada i živeo bez nje.
Ma znala je ona to. Znam da je znala, jer, pored mene je sedela sigurna. Ničemu se nije otimala, osim vremenu.
Uhvatio sam je za dlan. I gle, stvarno se nije otimala. Njen je dlan stao u moj, kao savršeno poručen. Ceo. Topao i mek. Pomalo drhtav. Primila je moj dodir i nije se micala, ta žena devojčica.
Gledajući njen zaobljen potiljak, kako se nežno povezuje s belim vratom, osećao sam se, u pojedinim momentima, kao pedofil. Bilo je nečeg toliko detinjeg u njoj, nečeg nevinog i iskrenog. Gotovo sam bio siguran da joj na belim gaćicam piše neki dan u nedelji, i da bih je svlačeći, sasvim sigurno oskrnavio, iako, imala je godina više nego dovoljno.
Koliko je bila devojčica, toliko je u njoj bilo nečeg staračkog, iskustvenog.
Držali smo se za ruke kao dva debila. Neko bi je na mom mestu ponovo oblačio, a ja nisam. Sedeo sam k'o poštirkan slavski stolnjak i slušao je kako ćuti, kako diše, uzdiše. Mogao sam da čujem i kad trepne ili pomisli nešto.
Pogledala me očima poput onih velikih, ogruglih, vašarskih lizalica:
- Hladno mi je, jebote. Zagrli me... ali jako.
Pogledao sam je i poslušao. Najjače što sam mogao a da joj ne puknu rebra, privukao sam je sebi. Pulsirala je pod mojom rukom kao tempirana bomba.
Gledao sam niz njeno čelo kao niz ravnicu:
- Sad me poljubi, rekla je...
I ja sam je poljubio.
Dala mi je dozvolu da osvojim najveći vrh, da osvojim svet i da sve počnem iz početka.
Ljubio sam je ne dišući, kao kad se prvi put neko poljubi. Zagrizao sam je kao jabuku, velikim ugrizom čežnje, ne dajući joj prostora da ponovo nađe hiljadu i jedan izgovor da mi ode.
Moja zverka i ja.
"Nema dana ni noći, da ne mislim o tebi"
|
