Friday, November 20, 2009 -
Ta muško - ženska hemija mi nikad nije bila jasna. Zašto? Zato što sam još tamo negde u 4. osnovne shvatila da su ona sranja iz leksikona ( ja te volim, ti me ne voliš, samo mi je 'ladan Dunav rešenje ) potpuno istinita, potpuno tačna, samo kroz godine koje nam se gomilaju na licu, razređuju kosti ( i kosu ), usporovaju srce postanu nekako suptilnija ali i pokvarenija.
Bila sam već u godinama, kad sam pokazivala prve znake "starenja". Menzis više nisam dobijala na 28 dana. Te se godine pomerila na 30... ili 32... ponekad i na duže.Nisam ja izmislila dijagnozu, Dr. mi je vrlo važno rekao: starite, stara moja. Pogledao me je svojim prasećim očicama i bacio rukavice u kantu za otpatke. Nije ispisao recept, ali kao da jeste: tog momenta sam rešila, ja moram da nađem čovek kome ću da rodim decu, ili ću za jedno dvaj's godina od danas da rađam pudlice, bišone ili pikinezere. What ever!
Njega sam znala poduže i potajno sam bila zaljubljena. Onako, debilno. Sviđao mi se, bio je sexy, radio je, živeo je sam a bili smo "super drugari" ( ssd jbt ). I s njim u mojoj glavi nije bilo presudno imati decu, kuvati mu i prati. Ne. S njim sam želela romansu, strastvenu, ruže, svilu, šampanjac, orgazmi u nizu, pun mese i pun kurac svega.
Elem...
Zvali smo "druže". Mislim, nije da ja ličim na druga, više ličim na drugaricu, al' smo bili tako bliski da smo se drugarili u muškom rodu. Debilko! Ja sam njemu, u stvari, bila lep držač za pepeljaru, udobno jastuče protiv hemoroida, masturbacija koja liči na sex, hladna ruka na vrelom uhu i sve te sitnice koje čine život lepim. I bezbolnim.
Kad ga je Jovana prvi put otkačila, meni je cvilio na telefonu:"Cico, skroz me sjebala. Ona je jedna frigidna kučka. Klinka bre, klinka. Mislim... joj gde mi je bila pamet?" Ja sam upotrebila svo svoje znanje iz osnovne psihologije, tešila ga kako nikad nikog nisam. I njemu se to svidelo. Substitucija za mamu, a? Savršenstvo. I baš smo počeli da se kontamo, češće se viđamo. Čak me je nekad netremice posmatrao. To su bili momenti kad sam se pecala k'o prase na sisu. Mora da mu se sviđam. Bila sam izazovna, majke mi. Ženstvena. Pravila sam mu jebene špagete u ponoć, palačinke u pet ujutru, lupala mu šlag u sedam nakon neprospavane noći....
I onda se ta "veštica glupa, kučka i sve ostalo" Jovana vratila u njegov život. Prestao je da se javlja tako često, ja sam se okačila u njegovom pretsoblju na mesto čiviluka. Valjda će mu jednom zatrebati kuka da okači kaput?
Nakon nekoliko meseci Jovana ga je opet otkačila. I opet se javio, i opet sam ga tešila, i opet mu se turala pod nos nekoliko meseci ( sa sve istima radnjama: špagete, palačinke, šlag, kako je proleće došlo bilo je i kupovine svežih, ko moja guzica velikih, jagoda )...
Jovana se više nije vraća, došla nam je Dunja.
Pa Smilja, pa Dunja i sve ostale sojke koje su mu darovale kondilome, herpes i sve ostale bolesti koje je zaslužio a jeftino je prošao.
Ipak, nakon svega što sam mu neupitana dala, htela sam da ga suočim sa istinom, zaprosim ga, pa šta bude.
I rekla sam mu. Sve! Kako mu se trćim tu godinama, kako ga volim ( zemljo Indijo ), kako sam ja za njega ( mislim, to sam malo suptilnije sročila ), kako bi uz mene bio srećan... i kako ga ja ne bih mučila.
On mi je jednostavno odgovorio:"Mico, nema hemije, jebiga!"
I onda smo za'ladili odnose. Skroz. Bila sam ljuta do neba i 'ladna k'o špricer, a njega je bolelo uvo. On je tucao sve što je mogao da stigne i posle patio. U momentima svojih patnji bi me zivkao, sad se već i izvinjavao, i kukao.
A ja sam nekad bila hladna.
Nekad me je njegova potreba zamnom podgrevala...
A veći deo vremena sam bila ljuta na njega... umesto na sebe.
***
Još uvek dobijam menzis na 32 dana, valjda mi nije potpuno prošao voz? I sad ponekad izigravam pepeljaru i meko jastuče za povređenu guzu....
I ljutim se na njega, a bolje da se ljutim na sebe....
|
