Friday, October 9, 2009 -
Na jučerašnji dan si, jednom davno, došla od frizerke sva besna i zakrvavljenih očiju. Tata ti je s vrata rekao da izgledaš k'o da ti je sadila gnezdo na glavi, a ti si ga gađala torbom, baš onom, koju si preko sindikata sebi kupila za 8. mart, na rate. On se smejao kao da je dobio neki napad a ti si otišla da pereš kosu i raščešljavaš je. Bile su to vesele osamdesete, kad je kič bio više nego poželjan.
Na isti dan od juče, a pre mnogo godina, tata, brat i ja smo skupljali novce da ti kupimo poklonom. Čuvalil smo ga u radiju, onom starom, gore kod gramofona. Ti, navodno, tamo nikad nisi zavirivala, i nikad nisi dodavala crvene, za svoj poklon. Dan pred juče, kupili smo crveni novčanik, od meke kože sa klik - klak patentom, koji si često, dok si čekala na kasi da platiš, drndala, otvarala - zatvarala. I dugo si ga čuvala, i onda kad su se metalni držači izvalili, a klik klak umro. U prednjem delu si, iza one mrežice, nosila tatinu, moju i bratovljevu sliku. Tata je izgledao, k'o da su mu pozadi, da niko ne vidi, pušku držali uperenu u leđa, ubledeo, jer se slik'o pre doručka za ličnu. Moja i G-ova slika je bila izrezana s jede svadbene slike, gde smo posebno naočiti i smejemo se oko glave. G si zasekla uvo s jedne strane, baš ono klempavo, koje je nasledio od tvog pokojonog oca.
Na jučerašnji dan, ne na današnji, pre deset godina sam ti rekla da se udajem. Prebledela si i pitala jesam ja to trudna, a boja ti se netom vratila kad sam ti rekla da nisam. Onda si me zagrlila i rekla da se jedinica nikako drugačije ne udaje, nego kako Bog zapoveda, sa sve mirazom, koji si godinama skupljala u vidu postljine i "heklanog" za mene.
Juče ti je telefon bio isključen celo popodne. Znam i zašto, al' kad si se i javila, pavila sam se luda, k'o i obično. Uopšte ti ne verujem kad kažeš da si napunila pedes'spet, niti ti verujem kad mi kažeš ti vreme prolazi. Ništa to.
Srećan ti rođendan. Juče, i svaki sledeći dan. Moja P.
|
