Friday, October 2, 2009 -
Gledajući u zgodna leđa taksiste, čije mi je rame mirisalo negde s leva ( i molilo me: spusti se na mene, prilezi, neću ti ništa ), potpuno sluđena tupim bolom u desnoj strani lobanje, te povremenim naletima ozbiljne mučnine dok smo sumanuto naletali na ležeće policajce ( od njih mi je muka i kad su u vertikali ), razmišljala sam o petku.
Danas je petak?
Razmišljala sam o ljudima, uraslim dlakama, pilinzima, novoj kremi koju sam stiskala u tobri ( i jedva čekala da je stavim na lice u nakani da ispeglam bore smejalice ), novim gaćicama ( gaćama prim.au ) koje su udobnije izgledale na lutki nego što zaista jesu, o telefonskom pozivu koji odlažem već sto godina, o taksisti koji uopšte nije ličio na taksistu. Njega bih pre mogla videti u nekom belom mantilu, raskopčanog ( prva dva dugmeta ), kako mi tako mirisan i fino obrijan meri pritisak i puls. Čak i nije pokušao da me vozi okolo. Fin neki čovek. Razmišljala sam o sutrašnjem danu koji će biti ekstremno naporan i dobar, o prvoj jutarnjoj kafi ( dobro ste pročitali ) koju ću popiti sa S i o tome kako sam zaboravna.
Onda mi je zazvonio telefon, javila sam se, a s druge strane je bila zbunjena ženska osoba. Spustila mi je slušalicu. Pogrešan broj. I guess! U stvari, nadam se, jer je mobilni suprugov.
I ne znam je l' i kod vas tako, ali ja više nemam nikavih opcija tj. tool bar ovde gde pišem post. Nemam više ni smajlića, ne mogu više ni sliku da ubacim, ni muziku... ni ništa.
I što je sad tako? Jeste me to kaznili ili je svima odmereno na isti način? A nije, vidim ja da drugi kače slikice i muziku, a meni ništa.
Neka, neka...
Danas je petak a ja nisam izašla. Propustila sam sate dernjanja jednoj drugo na uvo, jer se ne čujemo od muzike. Propustila sam mlade, nabildane, priglupe muškarce koji stoje za šankom, naguženi jedan do drugog i poziraju. To su nekad radile žene, čini mi se? Propustila sam gužvu u centru i spokoj na periferiji.
Još uvek me boli glava, samo slabije. I nije mi više muka.
I nemam pojma što sam napisala ovaj post, možda od radosti neke... ne znam ni ja.
|
