Tuesday, September 1, 2009 - '''
Izgubila sam link sa ovim svetom. Ne sa mojim. S ovim. Uporno izbegavam da kliknem na link, dođem i pogledam. Taman mi nestala mučnina. No ipak dođem iz čiste patetike.
Pojela sam četiri bresk'e i planiram da ih pojedem još toliko. Umirem od želje da se teleportujem u ... negde. Za nekoliko dana od danas me očekuje neko veselje. Ne volim veselja, ne te vrste. Veselije mi je negde u planini s dobrom knjigom, nego okružena čestitkama i nakarminisanim osmesima, te šljaštećim haljinama i oteklim nogama u tek kupljenim sandalama na rasprodaji.
Lažni sjaj provincije, ali red je. Ispoštovaću ćutke sve te običaje, poješću masni gulaš a pre toga masnu supu, usput razmišljajući o tome da li je kuvarica oprala ruke.
Za tu priliku, spremila sam knjigu, koja se može podvesti pod "lako štivo", samo zato što u tako "lakim" okolnostima treba nešto lako za probavu.
Srećom te imam razgažene sandale. I udobne. Namincala sam sebi tirkizno/braon kombinaciju za to famozno veče i napunila baterije u kameri. Imaću čime da se zanimam. Zvezde večeri znam već sto godina i više. Kumu gotovo isto. Ostale? Ne baš.
Obećala sam sebi da ću prve prilike iskapati nešto masno na satenski stolnjak. Neko će me zbog toga psovati i nazvati me svinjom a ja ću biti srećna jer sam počinila zločin. Jebote al' sam opaka. Ne mo'š se biti gori od toga.
Što sam starija, sve sam više puna prezira. Sad shvatam zašto su neki stari tako cinični i namćorasti. I ne bili takvi. Skroz ih razumem.
Za moj rođendan, koji tek ima da se desi, dobila sam sat. Ručni. Lep neki sat. Sat koji mi neće čupkati te sitne dlačice oko zgloba. Ovaj, koji trenutno nosim, ima zadatak da pokazuje tačno vreme i depilira.
Dolazi jesen.
Period u kom se ja budim. Udišem trulo lišće, uživam u mirisu pečene paprike i deci koja kreću u školu. Uživam u matorom suncu i ostacima leta, molim se za miholjac. Jedno popodne od danas, ne znam tačno koje, posvetiću sedenju na Đavi, dok satima čekam konobara da me usluži. Biću potpuno sama i biće mi mnogo lepo.
I znate šta je najbolje od svega?
Ma ništa. Nije važno.
Aurevoir.
|
