... Ponekad sanjam stvarnost...

Friday, May 22, 2009 - .

Više se i ne sećam kad sam poslednji put spakovala kofer i krenula odande. Ne sećam se ni kako me je pratila kršeći ruke i kako mi nešto govori a ja ne smem da se okrenem jer plačem. Nebo je, ne sećam se, bilo baš, baš plavo, onako kako ume da bude leti u podne. Nalegla trava od vrućine i šuma, koja, čini mi se umire. Ja šmrčem i znam, ako se okrenem videću je kako plače i maše, a ne želim.Isto tako, ne želim da moj saputnik vidi kako cmizdrim jer će pokušati da me teši. A ja mrzim kad me grle i teše i govore: nemoj plakati. E baš hoću, hoću da plačem. Uvek sam se pitala: što ljudi mašu drugim ljudima, kad su ovi drugi okrenuti i ne vide ih? A onda, baš u tom momentu, dok mi se pred očima odvijalo celo detinjstvo, shvatila sam, da tako rasteruju misli i suze.
Uvek ću mirisati ne njen smireni zagrljaj i videti njen zeleni pogled i uvek ću, uvek ostati dete jer samo tako mogu da preguram ovaj život odrasle a žene. Još uvek u nozdrvama osećam miris kafenih bombona koje je stalno muljala po ustima i još uvek osećam miris dunja iz njene sobe, još uvek čujem bat njenih teških, vojničkih koraka. Užurbana je. Žuri negde.
Jednom mi je rekla kako će je samoća ubiti i kako sam je, baš ja, kad sam imala desetinu godina proklela na tu samoću.
Napolju će kiša. Čujem kako vetar nosi prašinu i huči oko prozora. Danas mi je mutan pogledan, duša mi je uzburkana i želim u neki drugi svet. Mirniji.
Želim u njen svet. Tamo sam sigurna od svega, samo, nigde nisam sigurna od sebe.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se