Monday, April 20, 2009 - ŠU BI DU

Bila je to proslava za pamćenje. Slavilo se nešto, rekla bih da je to bio grupnjak u ime religioznog praznika, ali se sve pretvorilo, as usually, u verbalno izdrkavanje, uzduž i popreko... a sve obrazovan svet:

- On, taj neki koji je bio domaćin... well, pa svi smo znali da mu se žena jebava s nekim mlađahnim trenerom ( i znam da je ovo pravo truHlo ali je tako, istina je živa ), a on mučenik, ima neku curu, ženu tačnije, raspuštenica. Često ih se može sresti skupa - no to je i tako “poslovni” ručak. A nakon poslovnog ručka, poslovno jebanje. Dabome.

- Ona, žena od domaćina... well, ona je nekad bila ribajzla. Mater ju je na vreme naučila da se do muškarčevog srca stiže preko tangi ili tangafreeass-om. Tako je upecala tikvana. Lep je to brak bio u početku, k'o što i mnogi na početku budu superiška, al' se onda vremenom odvoje novčanici pa se svako snalazi kako ume.

Meni je bilo pravo zabavno.

Obula sam lepe, baš, baš lepe polu - cipele ( kupljene u Shoe bee doo jeboteotac ), na koje mi je ukazano preko pogrešnog emaila, a posle je sve bila pušiona jer sam prolupala. Elem. Sve vreme sam se divila svojim cipelama. Ponela sam dve pakle cigareta i posmatrala. Pila sam vodka - juice i vode. Ebigam, takve skupove samo pijana mogu podneti.

Ta kafana di smo bilo celo veče ( private žurka cucu - bubu ), imala je bruka klonju. Obično ne koristim toilete na takvim mestima, al' kad satima sedite i pijete, mora se.

Zeleno kupatilo. Veliko ogledalo, dva lavaboa ( ooogromna ). Levo: vrata koja vode u pišaonu. Ušla sam, zabandarila vrata, i pokušala stojeći da piškim. Oduvek je to bio nezahvalan posao majke mi. Muka živa, al' nisam više mogla da izdržim. Tačno bi mi pukla bešika, a meni već mozak počeo da se muti od stiskanja.

Elem. Obavila, otvorila, zatvorila, oprala i sad sušim ruke ispod one mašine koja duva bakterije. Duva mi vreo vazduh u meku, belu kožu. Ulazi domaćinova žena. Pijana k'o letva. Zastala je da me pita kako se provodim, i dok je pričala počela da otkopčava pantalone. Malo se klatila, ali zanemarljivo. Pričala mi je o tome kako joj svi zavide na mlađahnom treneru. Kikotala se. Ušla je da piša. Čula sam je. Nisam znala da li da odem i nastavim sa sesijom, ili ostanem.

Ostala sam.

Pušta vodu, zakopčava se:

- Znaš kako je dobar prema meni! Ma divan je. ( otvara vrata )

- Uskoro završava faks ( jeboteotac x 100, mislila da je već završio )

- Mama mu je divna ženica, žive od njene invalidske penzije

- Ima trbušnjake.... evo loše mi je kad pomislim na njih...

Gleda me kroz pramenove kose:

- Volim me, razumeš?

- Sereš?

- Stvarno ti kažem, zvuči već treznije. Dečko me voli. Znači: ruže, pažnja, porukice, zvanje, praznici, sve! Razumeš: sve! I ne smeta mu što imam decu. Obožava ih.

- Super, reko'. Drago mi je.

- Pa da. Nemoj nikom reći ( naravno, to bi u prevodu značilo: aj' ako ti nije teško razglasi, da se ne ponavljam, a i ne bih mogla sve da ih sačekam ovde u klozetu ).

- Ma ja, nema frke. Sigurno.

Gledala sam u vrhove svojih Shoe bee doe seksi cipelica. Razmišljala sam o biti i bitku, o raznoraznim kitama koje su me srećom obišle, o tome da imam gde da se vratim i mirno da spavam i kako sam često srećno i često nesrećna, balansa radi. Ne bih sad da zaključim kako sam ja srećna a oni nesrećni.

Ja samo toliko znam: imam san. I sanjam ga. Živim. I odsanjaću ga i odživeti, a za sve ostalo mi se stručno j....

Uzdravlje.