... Ponekad sanjam stvarnost... -

... Ponekad sanjam stvarnost...

Thursday, March 26, 2009 -

Dok su joj sise, nagnute iznad kade, udarajući ritmično jedna o drugu, ispuštale zvuk aplauza, njena kosa je prekrivala deo lica koji se najčešće lepo ljubi.
Osećala je dašak pomeranja vazduha oko dupeta i pomislila kako je super ovo moderno vreme pa su i pločice tople, a nekad se moglo fasovati zapaljenje jajnika ako se bos hoda po njima... i onda se pije čaj od Uve.
On je, još uvek go, naravno, sedeo u njenoj fotelji s nogama na naslonu. Njegov, do malopre uzdignuti pipmek, mlohavo je buljio u jednu stranu, baš tamo gde je bio zid. Tabula raza, pomisla je. I njegove oči, ali baš one kojima inače i gleda, bile su uprte u daljinu. Padao je sneg. U martu.
Bacila je peškir na Njega, kako bi otklonila misli seksa zvanog "fijasko".
Biću surov, rekao je u jednom momentu, a onda, umesto očekivanog naleta njegovog tela po njoj, on je ispovratio Carbofix po njenoj beloj guzici.
Da, to je zaista surovo, pomislila, a on se pravdao kako se to njemu retko događa.
Dala mu je još jednu šansu da bude surov. Opet je prebrzo povratio.
Rekla mu je kako se i najboljima događa i otišla u kupatilo da tapše svojim sisama. On je seo na fotelju da očajava.
Popodne je inače očajno kad pada sneg u martu. Iz inata je htela da se šećka gola u nadi da će jednooki džek ponovo da se uzjoguni. Ništa od toga. Zato je peškir bio spas. Da se ne vidi.
Čula je prigušeni prdež, negde iz daljine i pomislila kako fotelja nije kriva ni za šta.
Obukao se i krenuo.
Na vratima ju je poljubio. Krenuo je prema usnama, ali je ponudilaa obraz.
- Vidimo se, rekao je.
- Aha, odgovorila je.
- Čućemo se... rekla je nada u njegovom glasu.
- Ma naravno....
da se nećemo čuti.
Znali su to oboje.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se