... Ponekad sanjam stvarnost...

Saturday, March 14, 2009 - Podne

posle mnogo vremena čujem gugutke. Mislim da sam ih poslednji put čula, ili barem opazila njihov gugut, jednom davno, pre mnogo godina, u divljini. Sunce, pomalo bledunjavo, uvlači se pod moje kapke. To je zaliha za još mnogo sivih dana koje ovaj život donosi. Nesklona stvarnosti, pokušavam da dohvatim budućnost kroz prizmu nekih prošlih događaja.
Nazad se nikad ne može.
Sati, minuti se ne vraćaju.
Reči, izgovorene, napisane, poslate, ne mogu se vratiti.
U mojoj glavi je roj pčela. U mojim ušima još uvek odzvanja zvuk starog zvona kapele. U jednom mestu. U jednom danu.
Obaveze gužvam k'o vraćeni račun za pavlaku, 'lebac i paklu cigara. Trpam ih, u već prenatrpane džepove, a one ispadaju i ispadaju i ispadaju. Kad me ne mogu naći preko žice, mogu preko mail-a. I pitaju. Poskakuju. Uzvikuju. Štipaju me. Guraju.
A ja sedim u osvetljenoj sobi i gledam u Sunce. Pitam se: može li se oslepeti ako dovoljno dugo gledaš u Njega? Ili će mi možda umreti učiteljica zbog toga? Ili ću dobiti bugera iz matematike? Ili ću, tako zagledana u dnevnu zvezdu, sasvim skomolati od misli. Od misli koje su podloga za nove misli i misli i misli i misli...
Trnu mi prsti.
Svrbi me vreme. Umesto da ti pribegnem, ja od tebe pobegnem. I što sam ti dalja, čini mi se, vrlo poetično, sve sam ti bliža. Ne, sve si mi bliži. Ti si moja šerpica krčkalica. U tebi se krčkaju pitanja koja još nisam postavila, a nisam ni mogla. Ne imadoh prilike.
Ako se ikad i desi ta prilika, mislim da ću kviska radije potrošiti da jedan vlažni stiskavac s tobom, makar na sred ulice, prislonjena uz betonsku česmu...
Makar se okrenuo i otišao, stišćući u džep pantalona svilu s mog tela.
I ne javio se više, dabogda.

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se