Friday, March 13, 2009 - U prolazu, dolazu, odlazu... š'a ja znam

Dočekala me sumorna i siva. Kancelarija. Usput sam deverala po glavi da li je u pitanju PMS kome vreme nije, ili sam se prosto opteretila stvarima kojima ne bih trebala, jer, priznaćete, kad je neko nekulturan i potpuno u fazonu idi mi - dođi mi, treba da me je baš briga je l' tako? Pa tako je, ali eto, mene kopka zašto?
Uglavnom, stigla sam. Srećna i zdrava. Ucelo. 3 u 1. Na tastaturi sam pronašla ostatke kolegenicinog čipsa, u kuhinjici ( našoj zelenoj ), čašu sa tragom ruža koji sad ni Domestos neće skinuti, jer živimo u eri svega neskidivog: pogled neskidiv, ruž, maskara... sve.
Odmah sam, ali o d m a h, pustila muziku jer mi je ta tišina razbijala bubne opne. Čula sam svoje misle jasno i glasno:"Jebote kako si glupa. Kako možeš s toliko godina da misliš, da su drugi kao to? Da će te skapirati? Da neće pomisliti ovo ili ono.... aaaaaa ne verujem. Ti si najviđeniji ponavljač u školi gluposti. T U K O. T U K O. T U K O.....!
Zato sam pustila muziku. Uzela šolju s kafom i zagledala se u pizdulepumaterinu. I opet sam osetila nervozu u stomaku i mantrala:"You stupid women!"
Pila sam izlapelu mineralnu vodu, pa kafu. Razmišljala sam da promenim nick, da izbrišem blog, ošišam se do glave, kupim flanelske gaće, cicanu košulju, presretnem zgodnog komšiju i liznem mu uvce, kažem komšinici da smanji doživljaj sa teškim parfemima, trčim do kuće, ne jedem tri dana... dumrem, daseusmrtim nečim što ne boli....
Jebote.
Moram prestati da razmišlja. Moram. Moram. Moram. Moram moram da ponovim sedam puta inače će mi dan biti naopak ( ).

Uskoro ću reći:"I don't give a shit!" I otići u toalet.