Wednesday, March 11, 2009 - Pusto popodne

i pada kiša. Na terasi nekoliko otužnih saksija sa crknutim cvećem. Ispod terase grad, mokar do gole kože i neki krovovi, skliski i neprijatno visoki. Bol se polako pretapa u histeričan smeh.
Zbog čega?
Jutros sam u naletu normalnosti izbacila prostirku iz kupatila, ni krivu ni dužnu. Ne, ne izbacila. Bacila u smeće. Išla mi je na živce. Stvarala je nered, saplitala sam se bunovna o nju, a sumnjam na jednog gosta da je ispišao. Seljak.
Izbacila sam tu zeleno - krem prostirku, spustila dasku i sela. I gledala u pločice.
Srce mi je bilo na mestu.
Tome sam se smejala dok je padala kiša. I još uvek pada. I pada.
Mirisi su suviše jaki.
Boje nekako izražene. Bole me oči. Boli me mozak.
Rekao je:
- Da imaš manje sise, da ti dupe nije toliko i da su ti ramena malo uža, ličila bi na dečaka sa lepim očima. I usnama.
Pogledala sam:
- Pedofilu. To li je muka?
- Ma ne, rekao je, samo razmišljam.
Onda je razgrnuo svoj veliki kaput i ponudio mi mestu u untrašnjem džepu. Udobno sam se smestila i zaspala.
A kiša je padala.