Wednesday, March 4, 2009 - Cinizam
Ljudskost odnosno veličina jednog čoveka se, između ostalog, ogleda i u tome, da je taj čovek svestan toga koliko je mali, koliko ne zna tj. koliko još mora da uči. Ista ta veličina, u stvari, iziskuje potrebu za učenjem. Svaki dan. Celog života.
Malo je velikih ljudi. To svaki dan možemo da vidimo.
Društvo, takvo kakvo je, koliko pomaže čoveku da se razvije, toliko mu i odmaže, namećući određene standarde ponašanja, oblačenja, razmišljanja. Društvo diktira trendove, periodično, činjenići nas u stvari robovima tih trendova. U stvari, ono nas čini robovima ako to dopustimo. Dakako, najteže je ostati svoj i ne postati rob.
Robom se postaje vrlo lako. U biti, oni koji misle da nisu robovi to jesu, a oni koji se pribojavaju da to ne budu, na dobrom su putu da to budu. Ko nije rob?
Ljudi su slabi. Misleći da kriju svoje slabosti, tj. da se te slabosti ne vide, u tom silnom trudu da sakriju svoju demenciju, u stvari se penju na najviše tačke i odande vrište da im nije dobro.
Cinizam je kao i patetika, oruđe sa kojim malo ko zna da rukuje. Ako ga je premalo, nema efekta, ako ga je previše, više govori o prenosiocu istog nego o onome kome je cinizam upućen. Ne zazirem od cinizma jer je u određenim granicama potreban i zdrav, ali, zazirem od onih koji ga koriste, a ne znaju da barataju sa istim.
Kad kažem da mi gotovo uopšte nije stalo do mišljenja drugih, ma koliko sebično to zvučalo ili nenormalno nekima koji žive od mišljenja drugih, koji žive od toga da ih drugi prihvate, zaista to i mislim. Stoga, mene je teško uvrediti ili povrediti, jer to mogu samo oni do kojih mi je zaista, ali zaista stalo. To tango takes two i guess?
Zato smatram da su ovakva mesta, kao što je blog, sjajna. Ovo je mesto puno ljudi, a ti ljudi pokušavajući da budu neko drugi, jer im monitor nudi anonimnost, mnogo više kažu o sebi no što bi oni sami to želeli. Kao i ja na koncu. Taj prostor između redova je glasniji od ovih redova, u kojima, valjda suvislo, vise reči pretočene u rečenice.
Ovo je kao teretana za mozak. Teretana za emocije. Teretana za posmatrače. Izvežbati neka čula koja su odavno utuljena. Zašto da ne?
Sve u svemu, najbolje volem da sedim u zadnjem redu i posmatram. Ne čini me to mnogo hrabrom, ali bogatom da.
"... mislim na takozvane cinike, dakle na takve koji na sebi jednostavno priznaju životinju, prostaštvo, 'pravilo', a pritom imaju onaj stupanj duhovnosti i golicanja da o sebi i o sebi jednakima moraju govoriti pred svjedocima. Cinizam je jedini oblik u kojem proste duše okrznjuju ono što je čestitost."
." Ako čovječanstvu nedostaje cilj - nedostaje li i samo čovječanstvo." "Ako čovjek svakog dana stoji na ivici i gleda u ambis, jednog dana će i ambis pogledati u njega."
Friedrich Nietzsche
|
