Tuesday, February 24, 2009 - Mrak, kap

Noć se razmilela po plafonu i zidovima uz zvuke sirene hitne pomoći. Svaki put me nešto preseče u slabinama kad čujem taj podmukli zvuk. Kome? Zašto? Uvek se nadam da je neki hipohondar u pitanju, koji se ovog puta tripuje da ima napad bubrega. U mozgu.
Gledam u šoljicu hladnog čaja od hajdučke trave i proričem sebi budućnost. Za nekoliko godina od danas, piću iz ove iste šolje ( ako je ne slomim u nekom napadu trapavosti ), na nekom drugom mestu. Boljem. Na nekoj drugoj planeti, ogrnuta, naravno, Njegovom rukom i Njenim pogledom. To je više nego dovoljno, za mene, da budem srećna. Sa njima. Nikako bez njih.
Negde u daljini, kako to biva kad je mrak, treperi svetlost tuđih stanova. Uporne senke nepoznatih stanovnika tih stanova, u meni izazivaju... znatiželju, ali, samo iz daleka. Tim senkama prilazim samo ako moram, jer iza senke uvek vrema neko. Nešto. Zbog nečeg ili nekog.
Na ulici je hladno. Mokre ulice. Po kontejneru čiča Robi kopa. Prevrće. Traži večeru. Znam da je on jer čujem njegova kolica kako škripe. Zadnji put kad smo se sreli, kad je prljavim prstima uzeo jednu sitnu novčanicu iz moje ruke, pogledao je negde u daljinu i nešto promrljao. Gledam sam u njegove modre, suve usne kako se pomiču bez zvuka. Mislim da je rekao, da ćemo se, jednog dana, sresti na toj planeti o kojoj sanjam.
Robi je nekad imao porodicu i svoj dom. Neke ružne sile su mu sve uzele, i sad je samo čudak sa prljavom, fronclavom kapom, koji svoju sreću traži. Po kontejneru, koji mi punimo. Mi, vredni, radni, normalni, svakodnevni ljudi. Tamo bacamo svoje otpatke, kore hleba, usrane papire, krvave uloške, staru obuću... a on tamo i večeras traži svoju večeru.
Mrak je pravio figure na nebu. Šarao po staklu prašinom. Mene su svrbeli tabani, a moje su putne torbe umorno dremale u ormaru. Same samcijate... i prazne. U njima je davno zaspao mrak i nema nameru da ode.
Ne. Ja ove formule ne razumem.
Samo čujem škripu prosjakovih kolica i čekam....
Još sat, dva...
Još dan, dva...
Još godina, dve...
Još život...
Ceo.