Tuesday, January 6, 2009 - Dobro
Znam da nije big deal ako sada kažem da mi se spava i da sam dobila terapiju za omiljeni mi uzrečicu "boli me uvo", koju, kunem se Titom i Jovankom, više nikad niće upotrebljavati. Tom analogijom, iz upotrebe, a sasvim interno, prestajem da koristim i "boli me dupe", jer ne želim da me boli, a kako je krenulo, sve te floskule će mi se vratiti.
Ono što je za mene big deal je: zašto su ljudi tako sujetni? Mislim, svi smo mi, tu i tamo sujetni, ali kog vraga neki ljudi sve shvataju lično? Iz koje su oni rupe ispali? Ili u koju su upali?
Ne mogu da se opredelim koja grupa je sujetnija: muškarci ili žene? Prvi su sujetni na veličine svog organa, ako im se lepo i fino kaže "NE", na kolekciju igrica ( bilo koji uzrast da su ), a potonje na bore oko očiju, celulit, na boje koje im ne stoje a koje drugim ženama lepo stoje i tako redom. I ne daj Božice da im kažeš šta zaista misliš, smak sveta jebote. Odmah. Namah. Sad.
Ja ne volim neotesane ljude ( a ima ih i ovde i tamo ), a još manje slatkorečive. I kad sve saberem i oduzmem, dođe mi da se teleportujem u pm i da se više ne smaram sa bagrom.
Danas ispraćam drugaricu. Komšinica sa majcom "Kosovo je Srbija" otvara vrata i počinje kako svako popodne pratim ( ??? ) drugricu i glasno se smejem. Čudno, popodne sam obično na poslu. Izvinila sam se a ona je nastavila. I ponovo sam se izvinila, čisto da vidim dokle će, i ona se opet nastavila. I opet sam se izvinila, sve sa osmehom na licu i ona je, jebote, zaćutala. Gledala sam u crvena slova "Kosovo je Srbija" i umal' joj ne rekoh da s tom majcom može noge da izbriše, ali nisam. Ušla sam u svoj izdajnički stan i osluškivala kako zaključava.
Jah finog sveta.
Danas gledam na izdajničkoj televiziji, meni omiljenoj, naravno, retrospektivu 2008. I tako gledam, je l', i sve mislim:"Super, ovo je bilo dobro, ono je bilo dobro, ovo je tužno, ovo je..." Kad stigoše i do Guče. Do Guče i trubača. I tu sam ostala bez teksta. Guča je neki događaj? Mis'im stvarno. Bolje da su te novce, što su potrošili na to grotlo seljaka i pijanaca, dali Dečijem selu ili nekoj drugoj ustanovi, nekom obezbedili hranu i odeću.
FUJ.
Mrzim politiku i sve što ima veze sa tim, ali Guču i majicu nisam mogla da prećutim. Svetlosnom brzinom su me tresnuli o smrznuto tle, tek da ne zaboravim u kakvom selu od države živim.
I Pink. Pink da ne zaboravim. Ja ga nemam, ne želim ni da pređem preko tog fušerskog kanala, kad ih šaltam.
|
