Saturday, January 3, 2009 - Wicked games - give me some
Ležim i čitam. Noge sam podigla na naslon kreveta ( da mi se krv vrati di treba ), a glava mi je podglavljena jastucima. Držim veeeliku knjigu u rukama, koja mi je žulja sise. Odozgore. Ne ližem prst kad okrećem stranicu jer se gnušam smrada pljuvačke na papiru. Udubljujem se u reči, moja mašta radi. Vlažim se. Ispod kapaka. Tekst je zapravo, vrlo dirljiv. Duboko me dodiruje u sve moguće segmente bića. Dođe mi da zajecam, al’ neću. Razbudiću ukućane.
Zvoni telefon. Psujem i javljam se. S druge strane moja ženaska drugarica ( imam i muške drugarice ). Čitala je u „ženskom časopisu“ kako je Atkins dijeta opasna i kako nam je ( nama ženskim ženama ), gore kad ovuliramo nego kad smo u PMS-u i kako je neka pevačica imala srećno detinjstvo a ona ga ( drugarica ) nije imala. Nikada. Tužna je. Život je nefer i tako to. Pitam je, sasvim zaintrigirana, zašto veruje tim govnima koje skupo plaća? Od kuda joj uopšte ideja da kupuje te jeftine govnarije koje se ponavljaju, koje skidaju sa interneta. Ako je već zanimaju takve stvari, samo treba da zagugla. Nothing new. Razgovor završavamo brzo jer mi se kaki.
No, posle razgovora ne odlazim da kakim, jer mi se nije kakilo. Vraćam se knjiGi. U misli mi polako ulazi nepozvana pevaljka sa svojim srećnim detinjstvom. Sećam se nekih njenih izjava, i sasvim uskogrudo zaključujem, da, osobe sa srećnim detinjstvom ne lupetaju takve gluposti. Tako nešto mogu da izjave ljudi, koji su kao deca bili prepušteni sebi. I ulici. Nemam ništa protiv te dece, naprotiv... samo me nervira ta štampa u kojoj na jednoj stranici piše kako Atkins ne valja, a tri stranice potom, piše kako je odlična dijeta i kako postoje naučni dokazi za to.
Jebote.
Koliko neko treba da bude glup da daje novac za takve stvari? Ne, u stvari ovako: koliko neko treba da bude glup i poveruje tome što tamo piše? Ok, to je WC literatura i nije loše prelistati između tvrdog i mekog sranja, nakon praznika. Taman otkupi vreme buljenja u fugnu između dve pločice. Pogledaju se slikice, celulit, novi trendovi, ubede vas da Madona koristi „Maybeline“ puder i maskaru „Maxfactor“ i svima super.
Zatvorila sam knjigu i zabeležila papirićem od Kiki-bombone. Zagledala sam se kroz prozor, as usually, i pokušavala da se setim nekog... nečeg... važnog. U glavi mi je dobovao razgovor, nedavno obavljen, tik pred praznike. U pozadini je svirala muzika, a mi smo se divljački tucali u mom predsoblju. Nisi me uzimao od pozadi, nego sam ti se davala sa svih strana. Govorio si kako mi je parfem jebački i kako bi ga popio s moje koke. Zavlačio si mi ruku u brushalter, pokušavajući da se dokopaš moje bradavice, a ja sam žalila što ti to ne polazi za rukom. Ipak, iako bez prisustva mojih vrhova, sve je na kraju ispalo dobro, samo je moj ruž, razmazan, ostao na zidu pored ogledala.
Tamo svaki put prevučem prstom ( kao u reklami ), da te se setim. I da te osetim, tamo, gde zadnji put nisi stigao.
