Wednesday, December 24, 2008 - Deda Smrad

Nikad nisam volela da se slikam i nikad nisam volela Deda Mraza. Sve to datira od najranijeg detinjstva, od kad me služe sećanja, a služe me.
Ne znam zašto ne volim da se slikam. Možda zato što su slike šugave uspomene, uhvaćeni momenti ( sasvim živi ), za neku neku neživu budućnost u kojoj će se o meni pričati u past tens-u ( imala je lep osmeh, imala je lepe oči, bila je vesala itd.... ), eto zato ne volim. Slike na koncu požute i izgube smisao ako se često gledaju, kao i Reči što izgube smisao i potroše se, ako se često koriste.
Na slikama se čovek nekako izobliči. Nekad sam na slikama, sebi bar, neprirodno lepa, ili pak, ružna i izobličena. I nemojte mi sad o subjektivnom doživljaju i kako nas drugi tako ne vide, jer sve je subjektivno, pa i taj "tuđi" doživljaj je subjektivan. Retko se dam videti na porodičnim slikama. Mislim da ću nastavti tradiciju.
Deda Smrada nikad nisam volela. U početku sam plakala kad me približe debeloj spodobi ( a opet bitnoj figuri za razvoj mašte, leteće saonice, irvasi koje govore i njegova guzica kroz čimnej ). Onda sam ušla u fazu kad ne plačem, ali se smrknem kad ga vidim, a ta je faza poduže trajala. Budući da sam odrastala u komunističkom društvu, na dodelu paketića sam išla i sa menzisom, i sva postiđena što sa dečurlijom dobijam one kese sa njegovim naslikanim likom, na kojima piše "Beogradske robne kuće", pa mašnica. Tu sramotu sam kompenzovala prožidiranjem Jaffa keksa i ostalih drangulija. Bilo je i igračaka unutra, ali se njih ne sećam. Vrlo rano sam naučila da se ne vezujem za ljude, pa ni u fiktivnom obliku.
Elem, Deda Smrad je bio pokvaren. Neku je decu ( koju je već poznavao ), duže stiskao među butinama, mazio ih onim prašnjavim rukavicama po glavi i pričao sa njima. Ne sećam se da je samnom pričao duže od nekoliko minuta:
- Kako se ti "mala" zoveš?
- #$#$
- A šta si poželela da ti Deda Mraz donese ove godine?
- Paaaa ( cut te crap, mislim se ).... i tu izdeklamujem....
- Izvoli, pruža mi kesu. Aj' zdra'o.
To bi bilo to od doživljaja. Igrom slučaja, taj mi je Deda Mraz kasnije predavao fizičko u višim razredima OŠ, a još većom igrom slučaja, bio otpušten zbog pedofilije. Damn it! Kakav paradoks!

Sve u svemu, držim se tradicije: no pikčrs for me, no mi in Santa's lep.

Dobro jutro.