Sunday, December 7, 2008 - LJ i S

To je kad te jedan macan, jakih mišica, zgrabi ’nako oko struka, lizne uvce pa nastavi ka vratu, pa te pritisne uz sebe dušu da ispustiš. E onda te lagano spusti na krevetić i vodi ljubav sa tobom tako dobro da misliš da je ponovo neki jak zemljotres i da se zemlja na pola otvorila. Kad finally, dušu ispustiš, onda ležite goli na tom istom krevetu i cmačete se dok ti on govori kako si najlepša i najbolja, a ti mu veruješ svaku reč a znaš da laže k’o pas.

Onda onako polu-goli prčkate nešto po kuhinji, dok te u jednom momentu ne okači na zid k’o najeroCkiju sliku, i tamo, na tim hladnim pločicama  ti svu krv sabije najjužnije. Nakon toga se samo sasuljaš u njegovo naručje, a on te odnese u krevet. Ti zaspeš, a on te gleda kako spavaš i čuva te od ružnih snova. A kad se probudiš, onda mu skuvaš kafu i popiješ je sa njegovog dlana i ljubiš ga, ljubiš najduže na svetu.

A kad svane, okači te ne rever, s leve strane iznad srca, da mu ceo dan mirišiš. I uvek te voli i uvek ti se vraća.

Eto ...