Friday, November 14, 2008 - SVIĐA MI SE KAD ĆUTIŠ...

Draga si mi kada ćutiš jer si kao odsutna
i čuješ me izdaleka, i glas te moj ne dira.
Tada mi se pričinjava da su ti oči iščezle
i kao da je poljubac zatvorio tvoja usta.

Budući je sve na svetu prepuno moje duše,
ti izranjaš iz svega, prepuna duše moje.
Ti, leptirice sna, nalik si mojoj duši,
a jednako si nalik reči što tugu znači.

Draga si mi kad šutiš i kad si kao odsutna.
Tad kao da se tužiš, leptirice što gučeš.
I čuješ me izdaleka i glas te moj ne doseže.
Pusti me ovako, da ćutim ćutnjom tvojom.

Pusti me da ti govorim takođe tvojom ćutnjom,
svetlom kao svetiljka, priprostom kao prsten.
Ti si mi poput noći, stišana i ozvezdana.
Ćutnja ti je od zvezde, daleka i bezazlena.

Draga si mi kad ćutiš jer si kao odsutna.
Daleka i tužna, kao da mrtva snivaš.
No tada jedna reč, jedan osmeh je dosta
da opet budem radostan, radostan što si živa.

Pablo Neruda