Wednesday, June 8, 2011 - WH O RE

Ležeći na njegovom prašnjavaom dvosedu, na kom su mnogi prdeli, znojili se, plakali i Bogznaštasvene, gledala je u umuriću biljku na njegovom simsu, pušila i tresla pepeo u pepeljaru, koja se ritmično spuštala, gore – dole, kako je disala. On je sedeo u sivom naslonjaču, bradat, neoprane kose, pomalo bucmast i izgrickanih noktiju. Nosio je teget majicu, sveže opranu, koja je mirisala na omekšivač a na rukavima imala „peglu“, od vredne ženske ruke. Farmerice, nekad plave, zjapile su na rupicama između butina. Nije ih skrivao. Iako zašao u godine, ne gubeći svoj jebački šarm, bestidno je navodio na priču „pričaj mi o svom tužnom detinjstvu“, a ona je, nimalo naivna, odlučno nasedala na isto.

Gledao je u njene obojene nokte i crvene tabane. Nazirao obrise njenih butina ispod lanene suknje, i sanjao o tome kako će uroniti u nju, k'o da mu je zadnji put. Gladio je svoje prepone kroz pocepan džep farmerica i osećao kako mu erekcija pomera granice realnosti. Ona je pričala svoju tužnu priču, izlizanu kao levisice, a on je slušao gladan je.

Njega je čekao šlog za koju godinu, nju je čekao muž kod kuće.

Nešto kasnije, kad je zabila opušak cigare međ' ostale pikavce, dohvatila ga se od preko puta nje i zvonko ga ljubila. On je stiskao njene guzove, kao u filmu, a ona se prepuštala slatkom bolu i osećaju krivice koji je nadirao kroz svaki pokret njegove kite.

Posle je mrzela sebe i jedva čekala da se sapere od njegovih dodira. On je jeo sendvič s kulenom, i gledao kroz prozor razmišljajući o njenom mirisu i koži, koja je na guzovima bila grublja.

Posle je pala kiša. Jak neki pljusak, tako da su zatrti tragovi zveri.

Za sada.

Preporuka:

Tekst koji sledi, čitati brzo i u tonalitetu čika s reklama, kad nam čitaju upustva o leku ( obratite se svom lekaru, a to bih bila ja )!

.P.S Za sve puritance, nebludnike, one koji ne onanišu kad nemaju redovan seks, koji zaziru od pomeni reči „sex“, za one koji se groze na pomen polnih nam organa, znoja i orgazma, želim da poručim da ova PRIČA, nema nikakve sličnosti sa stvarnošću. Za sva dalja uputstva pročitati zaglavlje bloga. Za sve one koje uzdišu na poeziju i ne briju noge da ne bi došle u ovakvo iskušenje: obrijte noge, obrijte svoje prljave jezike i jebite se.

P.S.S I ja uzdišem na poeziju, al' brijem noge majku mu.