Saturday, May 28, 2011 - K I Š A

Dugo sam posmatrala kako se okačena kesa na krovu panduracije vijori. Nebo je bilo nisko, slojevito i gotovo crno. Na našem balkonu, po ćoškovima, igrala je crna paučina smogom obojena. Ne pravdam se. Jebe mi se za paučinu. Skinem je kad se setim. Počelo je velikim kapljicama, a nastavilo se pljuskom. Mislila sam – potop će. Okolne zgrade se više nisu videle od vodenog zida.

Naslonjena na vrata teresa, pušila sam i nanovo udisala dim koji sam izduvavala. Vetar mi ga je vraćao u lice. U nozdrve. Čaj je odavno bio hladan. Leva noga mi je trnula, ali se nisam pomerala. Imala sam osećaj da ću prekinuti čarobni trenutak potapanja mog grada. Videla sam princezu na prozoru njene sobe, kako je uplašeno, iskolačenih očiju, pratila zbivanje.

On mi je prišao s leđa, stavio ruke na sise i rekao:“Još uvek su jedre kao prvog dana!“

Grohotom sam se nasmejala.

Nastavili smo tako da stojimo. On s rukama na mojim sisama, ja poklapajući njegove dlanove svojim.

A kiša je padala.

U nedogled.

P.S Jebala vas politika.