Wednesday, March 16, 2011 - Madona viz a big bubiz

-          - Nema mi ništa slađe do kad malim prstom dobro počešem uvo ( pa se naježim od dragosti ), a onda vosak izbrišem o trenericu.

Reče moj prijatelj B i nasmeja se grohotom. Usput mi je izgestikulirao kako stavlja prst u uvo, češe ga i prevrće očima od zadovoljstva. Postade mi netom jasno kako smo zaboravili da uživamo u malim stvarima. Već dugo nemam vremena da odem u toalet i čitam na WC šolji. Ne moram čak ni da imam povoda da odem tamo, tek toliko znam, kad tamo odem – niko me ne bude smetao. Ako telefon zvoni, čovek će reći da sam u WC-u, ako detetu nešto treba, doći će do vrata ali ih neće otvoriti. Odgovor će biti sa: da i ne ili: idi pitaj tatu! A onda ću sebi da promrmljam u bradu: pa imaš ti i oca oca ti jebem. Nadalje ću ignorisati buku i ciku iz dnevne sobe. Vrata od kupatila su zdravo jako debela.

Danas mi je bila svekrva. Primila je 4. hemoterapiju. Kad je unuka pitala zašto nema kosu, rekla je:“Zato što sam sine sad ja pankerka!“ A onda se okrenula meni i rekla:“Mada, ja najviše volim Massima!“ Nisam znala da li da se smejem ili plačem. Bi mi smešno što je „pankerka koja voli Massima“ a plakalo mi se zato što sam znala da ću morati da objašnjavam princezi ko su pankeri i zašto baka voli Massima kad se deda zvao Branko.

Moja svekrva je živa, zdrava i prava. Tako će i ostati. Tako kažu zvezde, božanstva i doktori. Prošle smo svakakve faze za ovih nekoliko meseci. Jedna od faza je bila kad je odlučila da umre. Tako je rekla:“Ja sam sine odlučila da umrem, a kako nemam ćerku, tebi ću da ostavim bundu, onu lepu. Nju preko sisa možeš da zakopčaš. Uzmi i one moje lepe bluze što sam od tetke dobila iz Amerike i ne daj nikom da mi razvlači lične stvari. Kad umrem, ti prva dođeš i sve moje intimno da uzmeš, a šta ćeš posle s tim od volje ti!“

Druga je faza bila kad je odlučila da umre, ali ne odmah kao onomad nego u staračkom domu:“Koje ću pičke materine da živim sama. Lepo me odvete u starački dom da crknem k'o sav normalan svet. Sve što imam vama ću da ostavim, a tebi onu bundu, znaš onu dugačku. Nju bar možeš preko sisa da zakopčaš!“

Treća faza je bila malo ozbiljnija:“Ne, ja hoću da umrem. Sad. Toliko me bole leđa ovo više nema smisla. Bio mi danas čika Mile da me zajebava i priča kako imam para da plaćam nekog mladog tipa da me pazi. Izbacila sam ga napolje i rekla mu da jede govna. Tebi sine ( ako ti to već nisam rekla ), ostavljam onu lepu bundu jer nju možeš da zakopčaš preko sisa i nakit ( ne sećam se gde je, al' ću se setiti )!“

Ne znam koja je iduća faza. U svakom slučaju shvatila sam da imam velike sise i da to, eto, može čak da ima svojih prednosti, kao što je nasleđivanje bunde od svekrva koja će mi još dvadesetak godina govoriti kako ću da nasledim bundu. Živa bila!

Da nije smešno, plakala bih.