Thursday, February 3, 2011 -

U mojoj ulici od žute cigle rastao je veliki, matori oraj. U njegovom 'ladu nikad nisam sedela iz straha da me ne posere ptica ili mi ne padne nešto na glavu. O sedenju ispod oraja su se ispredale priče. Tol'ko je ljudi tamo pomrlo da mi nije padalo na pamet da se zaklonim u njegovom 'ladu.

U mojoj je ulici bila jedna žuta kuća, s dva velika stara prozora. Na jednom od tih prozora sam prvi put zapalila cigaretu, plakala gledajući jebeni mesec od kog nisam mogla da spavam, patila i ubijala komarce. Nikad mi nije bilo jasno kako komarci uđu u kuću koja je okovana mrežama sa svih strana.

U mojoj ulici je bila i jedna bela kuća s tri stara, velika prozora. Tamo je živela baba Dana, žena od koje sam mažnjavala cigare kad nisam imala para da ih kupim, koja mi je za uzvrat pričala o svom pokojnom mužu i ogovarala snaje, u zvezde kovala unuke. Baba Dana je imala brkove i stalno se smejala na svoj račun:“Sačuvaj me Bože brkate žene i ćosava muškarca!“

U mojoj se ulici nekad davno odvijao život. Sad više ne. Oraj su posekli i prodali ga za cepanice. Baba Dana je, pokojoj joj duši, pre koju godinu izda'nula snevajući o svojoj staroj pekari i nekadašnjem dobrom životu u velikoj familiji. Žuta kuća? Žuta je kuća od danas na prodaji. Na mom prozoru s mrežom za komarce, istaknut je natpis:“EZ A HAS ELADO! OVA JE KUĆA NA PRODAJU!“

Prodajem uspomene za sitne novce. Počinjemo aukciju! Ko daje više?