Zalepljene, gole guzice za kožnu fotelju, ispijam ledeni čaj spravljen mojom svetom ručicom ( nije trojeručica, oberučica ). Guckam I razmišljam o tome kako sam joj za 4.5 godine njenog života svega nekoliko puta pročitala bajke o Pepeljuzi, CrveMkapi, Sneži i sedam patuljaka.
Pepeljuga se sažaljeva a toliko je glupa da nije u stanju da se s tog jebenog plesa vrati s obe cipele. Posle je princ traži, ovo – ono, pravda pobeđuje i ona se udaje za princa. Nećemo zalaziti u to kakav im je bio brak zbog svih razlika iz kojih su potekli. Recimo da ih je dobar seks dugo godina držao u braku. Ništa više. Njegova je majka, Pepeljuzina svekrva, jako mrzela gore navedenu glupaču, pa joj je svašta neštA podmetala, ali nije uspela da ih rastavi. Što dobra pička sastavi, sverkva da ne rastavi.
Crvemkapa je još gluplja, potomak loše majke, koja svoju ćerčicu šalje kod bolesne bake s punom korpom drangulija, kroz šumu. Ej bre: kroz šumu! I još joj govori: čuvaj se sine vuka? Mrš u pizdatimaterinu, što ti ne uzmeš korpu i odeš kod svoje bolesne mame pa se ti čuvaj vuka?! Emotivno nezrela Crvempkapa odlazi kod bake, al' usput zastaje da jede jagode/piški/kaki i tu se nekako stvori zli vuk, kasnije pandam loše odgojenom muškarcu. Vuk je startuje, gde je baka, što ideš, šta nosiš u korpici, a tukica ( koja verovatno baš i nema malo godina kad može sama kroz šumu ) sve fino odgovara i odaje vrlo bitne informacije. Vuk se tu brže bolje pokupi, ode, sjebe baku u dva zalogaja i onda čeka Crvemkapu da je naguzi. I dođe mala i ne kapira od glupoće da u krevetu leži vuk a ne baka. Sreća, pa je tu stari pedofil iz šume, lovac, koji dođe, sjebe vuka koji usput i Crvemkapu proguta, ukoka ga, raspori, ubaci mu kamenje u stomak i baci ga u bunar. Posle su njih troje imali grupnjak. Baka mu je dopustila, jer joj je spasao unuku.
Snežana je već patologija big time ( odrastala bez uzora majke, tata... bo'š sačuvaj, oženi čkaku koja je posle maTletira ). Pobegla mučenica od zle maćehe i tate papučara. Pobegla u gang beng! Sedam friking patuljaka. Sve jedan drugom do uveta. Spava kod njih, njari se, pere, sere, dira se, a patuljci samo šmekaju i čekaju pogodan trenutak da je sposadnu kud koji. Snežana, glupa kakva jeste, pojede otrovnu jabuku i umre ( to bi bila klinička smrt ). E tu patuljci nariču i naskaču, šta ćedu drugo? Dok su oplaknjavali glupaču, došao je princ ( kao dokaz toga kako je život nefer. Nema ono: ko pre devojci. Jok. Ko jaše konja, dobrog konja, njemu devojka. ). Princ poljubi tuku, tuka se raskravi a patuljci posle da se pojedu od muke što je nisu seksualno iskoristili.
Kad sve ovako fino izanaliziram, dođe mi milo što smo preskočili sve te idiotkse bajke koje su nama čitali. Mi čitamo „Milicu“, pa Mica neće da se pere, psuje, razbacuje igračke, tata i mama se razvode, Mica vadi krv, vadi zube, ima virozu, ma sve nešto stvarno s odličnim raspletom. Stoga smatram, da će moje dete biti mnogo zdravije emotivno i mentalno. Vidite, mi, ovakvi kakvi smo, do treće godine često pod dejstvom debilnih bajčica donosimo životne skriptove kojih se kasnije držimo ali nesvesno... i šta ondak biva? Biva to, da već zrela žena čeka princa na belom konju, ili princa da je poljubi, osvoji i probudi, ili pak zlovg vuka da je kazni, ili lovca da je spase i tako redom.
A prinčeva, da prostite, nema. Ako ih ima, onda su dvocevke ili š. meraklije pa se s njima možemo samo družiti uz kaficu i ništa više. Ovi, koji se i pojavljuju su obično ( ali ne uvek, eto, čas' izuzecima ) patuljci __________________________ ( na liniju dopisati kakvi patuljci. To bi bila sloboda izražavanja ). Isto se, naravno, odnosi i na žene. Razlike nema.
Eto. To bi bila mudros' za danas. Sve je bolje kad se dobro svrši. I slobodno kamenujte moj blog ( mene od monitora ne možete ), ali Frojd, pokoj mu duši, imade pravo oko mnogo čega. Jedno znam: muškarci s malim kitama sebe smatraju nenadjebivim. Kompleksi su čudo.
