Friday, May 7, 2010 -
Čiča, razdrljane košulje, s čačkalicom zalapljenom u uglu usana prodaje 5 za 100 dinara. Iz košulje vire sede dlake, mačo. Ruke su žuljevite i grube. Debelim, velikim prstima, prelazi preko krpa uveravajući nas o kvalitetu istih. A šare jebu kevu. Mislim, kocke. Crveno - plave, zeleno - žute. Stoji raširenih nogu i glasno priča. Češe se po dlakama. Mislim da miriše na sveže pokošenu travu, šalitru, vetar. Deluje slobodno, nezainteresovano i smešljivo. Nešto kasnije jede burek. Vruć. Prelistava novine i ne diluje krpe. Miran je. Čačkalica je za posle, zlu ne trebalo.
Sunce ne peče.
Devojka do njega prodaje šrafove, zavrtnje, šrafcigere i sve to nešto što treba a nikad ga po kući nema. Ima izgrižene nokte do mesa i kosu koji drži ušima. U uglovima usana nosi crvenilo, dok priča, kažiprstom dodiruje bolna mesta. Povremeno stavlja prste u usta pokušavajući da odgrize još koji, preostali patrljak, a onda namešta kosu. To je nervozni redosled njene realnosti. Dok jedna bakuta pika po šrafovima, gleda komšiju, onog s razdrljanom košuljom. Smeška mu se. On jede burek. Stomak over ljubav.
Nastavljam da se probijam kroz grdilo ljudi. Petak je dan za pijacu, I guess? Jagode velike k'o moja glava:"Torbi, torbi, dvajs dinara torbi. Torbi, torbi, dvajs dinara torbi!" Za mnom se dere osunčani stanovnik mog grada. Gospođa s guzicom XXXXXL pokušava da ga skine s dnevnog reda, ali joj on ne da prođe. Nervozno premešta guzove i govori mu kako su torbe "zakurac", ali on tvrdi pazar. Guzica se mrda među tezgama. Pipa jabuke, pipa salatu.
Žena čudnog naglaska je mrko gleda:"Ne pipaj ako ne'š da kupiš!"
Guzica odlazi nezainteresovano. Žena čudnog naglaska gleda u njene nabubrele kukove.
Život se odvija tu i tamo.
Kod kuće tišina.
Nekad se plašim samoće i loših vesti. Pokušavam da nadjačam tišinu sopstvenim ćutanjem. Seratonina ni u tragovima.
Pomfrit je žilav i smrdi na loj.
Pokoj ti duši dragi čoveče. Počivaj u miru. Mnogo toga u životu nema smisla, pa tako ni tvoj odlazak, al' jebaj ga, ko nas pita?
Niko.
Beograd je danas manji za jedno veliko srce. Bolno.
|
