Tuesday, March 9, 2010 - Vrong daunloud
Danas nije 8. mart. Danas mi neće stići 3550 emilo-ova u kojima mi se čestita ovaj beznačajni praznik. Kome uopšte padne na pamet da me se seti na jučeršnji dan, a ne seti se, recimo, mog rođendana? Valjda što se na dan mog rođendana niko nije ni za šta posebno borio, osim moja majka za moj život? I guess.
Juče sam dobila čestitku iz vrtića i ram za slikicu. Pokušaćemo nas troje ( tata, ja i ona ), da se uslikamo, dovoljno smanjimo i stanemo u ram, koji ću da okačim iznad radnog stola. Slikica u koju ću sa čežnjom da gledam kad mi bude saopštila da je dobila prvi menzis, da se nesrećno zaljubila, da je pala ispit.. .da se udaje.
Moja ćerka za godinu dana kreće u predškolsko. Do juče nije umela da izgovori svoje ime. Već uči brojeve i slova, a ja joj uporno čitam bajke pred spavanje. I ona ih pamti do tančine. Voli da gleda kad se tata i ja poljubimo. Smeška se i obavezno pridruži.
Volim je. Bezuslovno. Samo nju. Svi ostali su upitni, iako, greh je Božice draga, da poredim ljubav majke prema detetu i ljubav čoveka prema bilo čemu drugom. Oprosti i sakloni.
Danas je hladno i 9. je mart. Vetar briše preko ravnih ulica i bulevara. Gospođa koja korača tik ispred mene otpušta miris svoje u kose. Miriše na grejpfrut. Gospodin koji nam ide u susret ima izvrnutu donju usnu. U ruci nosi DM kesu. Jedna bakuta šeta šicua. Kuca je u plavom kaputiću i smeta mu vetar.
Meni idu suze. Hladno je i mrzim zimu, mrzim skvrčene prste na nogama, bespotrebno prolivene suze zbog vetra i hladne uši. Crven nos. Smrznute šake.
Apotekarki je toplo. Ima masnu kosu i veliki nos, ali prelep osmeh. Nekako nežan. Sažaljivo me gleda dok joj hrapavim glasom tražim antibiotik i Tantum Verde. Naplaćuje mi i pita me da li želim još nešto? Razgledam malo po apoteci i shvatam da tamo ne mogu da nađem to "još nešto". Zahvaljujem se i odlazim. U vetar.
Zubato sunce mi izjeda zenice.
Kod kuće gledamo crtaće u našem malom carstvu okovanom bedemima. Visokim i čvrstim. Naručujemo pizzu za ručak i tražimo extra feferone za mamu. Pijemo sok od narandže i smejemo se.
Sve ima svoj uzrok i posledicu. Svako zašto ima svoje jebiga.
Prijatan vam 9. mart 2010. godine. Hladne.
|
