Wednesday, March 17, 2010 -
Probudila se trgnuta iz vrelog sna. Sni u kojima se guzi s nepoznatim muškarcem, ukazivali su na sve, samo ne na apstinentsku krizu, jer je nije bilo. Jutro je bilo poprskano belim čekinjama grada. Terasa je ličila na neobrijano lice starijeg muškarca.
Dok je prala zube i nameštala radio na omiljenu stanicu, kafa je već mirisala. Doručak free, odskočila je do prve piljare i kupila crveni, brašnasti delišes. Prodavačica, vidno malokrvna, zakinula je kusur i pitala pravi li još onu salatu od karfiola? Klimnula je glavom uz zbunjeni osmeh i odbegla u hladno jutro.
- Ovaj grad je postao kao selo, pomislila je. Jebote, kako se samo setila salate od karfiola? Pravila sam je u prošlom veku.
Osetila je jezu pri pomisli da bi mogla da sretne još kog poznatog.
Na Limanskoj, Gospođa žute, sasvim žutem, izgorele kose, prodavala je unikane đinđuve. Dve za dvesto dinara. Može i da se upari. A ne mora. Izjedenih noktiju i ispucale kože, babrala je po prljavoj kutiji punoj nakita, tražeći joj tirkizne minđuše koje idu u paru s tirkiznim prstenom koji odlično leži na domalom. Tražila i tražila. Žena do žutokose, prodavale je turske gaće i klela se da se crvene gaće mogu iskuvavati na stodvajs stepeni. Ne puštaju boju.
- E ovo će Vam biti dvestopedeset dinara, reče žutokosa.
- Kako to? Zar niste rekli da je dvesto komplet?
- Jeste, al' ovo Vam je srebro.
Dala joj je tristo. Srebro. Nije zlato sve što sija, a pedes't dinara je ipak dobitak.
Grad je smrdeo na smog. Pandur na semaforu je kucka poruku. Bus je umalo pregazio babu:"Ne čuje baba sine, ne čuje!" Podvriskivala je baka šmirgl glasom. Cura do mene, istetoviranog vrata, drmala je glavom u ritmu muzike sa slušalica. Šminka od sinoć činila je njene oči mutnim. Daj Bože da ide na fax... Na prelazu grdilo ljudi. Žena s kolicima je naletela ne vrhove njenih cipela. Ništa izvini. Pogled: mrš.
Na klupi ispred Max-ija umire starija žena. Ljudi se sjatili. Jedna žena vrišti u pomoć. Hitna stiže. Žena je u licu ljubičasta. Nije živa. Nema srčanog ritma. Pomerite se, vrišti doktorica. Prolazi. Odlazi.
Prozorsko okno je hladno. Kroz prozor, grad izgleda mnogo prijateljskije. I mirnije.
|
