Friday, February 26, 2010 - Zašto volim Kulen?
Gospođa jako crvene kose s izrastkom od nekih pet santimetara, u braon jaši, broj većoj, objašnjavala je mladiću do mene kako je pre neko veče bila na pre'stavi i kako je ta pre'stava bila jako, jako dobra i da je njena prijateljica s kojom je išla, posle rekla kako je bilo dosadno, a njoj baš nije.Mladić s dredovima na glavi, kog je očigledno bolela kita za pre'stavu i babinu priču, smrdeo je po polu osušenom kišobranu, kao recimo osušena piškica na tepihu ili piškica uopšte. Nosio je crnu jaknu izlizanu na rukavima, maskirane džeparice i nekad krem, a danas bljak blatnjave patike broj 145! Jebote, jeza me hvatala pri pogledu na njegove noge.Plašila sam se da neće stati u autobus. Mislim.... Gospođa s izrastkom je napokon utrnula, ali je poslednja reč bila pre'stava. Dred dečko joj je okrenuo leđa i ona je već videla žrtvu u meni, ali, ja sam joj okrenula bulju i gledala red vožnje, kog u stvari nije bilo.
***
Gospodin ranih tridesetih, srednje visine, izrazito crnuparst, s nekoliko sedih u kozjoj bradici, stajao i pričao dok sam ja sedela i jela. Uživala sam u predobrom, domaćem hlebu, domaćem maslacu, domaćem ajvaru i ljutom kečapu. I kulenu, naravno. Kulen je ljut jebe kevu, a Gospon ne sklapa.Dok sam punila debelo crevo, svoje, Gospon mi je objasnio odnos države i crkve, odnos ateista prema vernicima, filozofiju religije i antropologiju. Ja sam žvakala, dok su se žile iz kulena zabijale između šestica i petica. No nije mi smetalo. Pored mene je bila čaša 'ladnog napitka i to me je tešilo. Kulen je naravno bio tvrd, baš onako kako volim i prijao je nepcu. Nikom nisam dopustila, pa ni dotičnom, da mi pokvari užitak punjenja. Gospodin je na kraju ipak odustao s pričom jer sam uporno ćutala. Podrignula sam u sebi i sačuvala smrad belog luka iz kulena za sebe.
***
Gospođa na kasi je bila jedna od onih zajebanih, malih ženica. Brza, visprena i nadrkana. Nije bila neljubazna ali nije bila ni ljubazna. Provlačila je artikle preko onog ( kako god da se zove ), kasa je uredno pištala a ja sam pakovala. U prvoj rundi sam povela s 1:0. Brže sam ja pakovala nego što je ona dobacivala. Kese su bile male i slabe, naravno, a ja nisam imala volje da nabijam stvari, pa sam ih nemilice trošila. Jesu, totalno su neekološke, al' u šta ja da pakujem svoje stvari ako ne u kese? Kočoperna crnka me je pogledala ispod neočupanih obrva i ponudila se da pomogne. 'Aj reko, vaj not? Trpale smo tugedr. Ona je svojim malim, buckastim prstićima, okićenim zlatom ( po 2 prstena na svakom prstu ), stavljala pastu za zube i Kulen u istu kesu, što ne ide skupa, prašak i testeninu. Nerviralo me je to. Na kraju mi je naplatila. I ja sam otišla kući. Ona je ostala.
Ljudi su uglavnom sebična govna. To razumemo zar ne? Zato ja volim Kulen. Kulen je moj najbolji drug. I dovoljno je ljut. A i tvrd.
Kulen nije sebičan. Kulen je algoritam.
|
