... Ponekad sanjam stvarnost...

... Ponekad sanjam stvarnost...

Thursday, February 25, 2010 -

Rasuo se miris cimeta po sobi. Nije da sam luda za njim, ali mogu da ga podnesem. Tiho je i pomalo strašno. Ne znam zašto. Dan se odvija bez mnogo tenzije i stvara mi osećaj nelagode jer se baš ništa ne dešava.
Sela sam da napišem pismo. Ne, ne ono starinsko, rukom pisano, nego ono što se kucka, pa kad zajebeš slovo možeš da ga izbrišeš i to se ne vidi. Ne moraš da škrabaš po papiru i posle ispod ili iznad škrabotine crtaš cvetiće, leptiriće i ukrasni bršljen da se ne vidi šta je ispod. Ne, ne to. Ovo obično. I nisam ga napisala, a počela sam, jer mi se činilo da sve što napišem nema smisla.Mislim, ima to sve smisla, ali i nema. Danas ne.Onda sam to pismo spremila u "nedovršenu" poštu, a znam da ću potpuno zaboraviti da ga završim i opet će se neko žaliti kako sam neodgovorna jer se ne javljam.
A ja ne tražimo puno: samo malo mira, nekoliko knjiga i jednu lampu. Dobro, može i jedan mali kamin, umrljani prozor na koji ću da oslanjam nos ujutru, malo kafe i vode ( šećera i mleka ), jedan meki pokrivač i to je to.
Ruke mi neposlušno klize po butinama. Utrljavam se u samoću i uzdišem. Prasak se ne dešava jer osećam kako su mi ti sitni nervi potpuno izumrli i kako me hvata ludilo dok se tresem od napora. Mada, i nije neki napor, samo ga tako doživljavam.
Posle toga pijem kafu i gledam na sat. Još koji minut... još samo koji minut... ili sat... dan... mesec...
I sve će biti uredu.

Permanent Link

O blogu

- Šta je Vaša životna filozofija? - Mislim što manje! Bukowski, "Hollywood" slag_na_tortu@hotmail.com

Ostali linkovi

Blog Hosting

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se