Friday, February 12, 2010 -
Mislim da sam je poslednji put videla kad je imala 11 godina. Bila je u maslinastim somotkama, narandžastom duksu i imala je dugu, tamnu kosu. Bila je vesela i delovala je ispunjeno. I onda se izgubila. Nestala.
Povremeno sam razmišljala o njoj. Nedostajao mi je njen smeh i njena bezbrižnost. Pitala sam se gde je? Šta li radi u životu? Da li je odrasla u lepu ženu, ili je pustila brkove i sise?
Sećala sam se, kako smo se bezbrižno igrale u zadnjem dvorištu na razapetom lastišu između teških merdevina i ograde. Uvek je pobeđivala. Mogla je da skače više i duže, sve dok je ne pozovu na večeru i ne padne prvi mrak.
Nekad smo zajedno čitale. Volela je da čita svakakve knjige. Nekad je knjige čitala samo do pola i ostavljala ih... meni. Nekad je počinjala knjigu s kraja, što je mene užasno ljutilo jer je vrlo brzo shvatala čitavu radnju knjige. Odgovarala sam je od toga, ali nisam uspevala. To joj je bila navika kao čitanje novina od zadnje stranice.
Volela je da liže ledenice i nikad nije nosila kapu. U stvari jeste, ali u torbi. Stavljala je tek blizu kuće u kojoj je živela. Govorila sam joj ono što je meni moja majka:"Stavi kapu na čelo, da čuva sinuse. Od jedne moje kolegenice ćerka nije nosila kapu i posle je izgubila vid!" Jebem li ga kakve veze ima kapa s očima, al' zlu ne trebalo, nosi se. Kapa mislim.
Znam da je krišom otvarala tegle slatka u podrumu i da su se posle te tegle, iako vešto ponovo zatvorene, buđavile, i da je njena majka bila strašno ljuta što joj se to događa zimnici, kad je tegle uredno sterilisala i stavila čist celofan na duplo? Najviše je volela slatko od dunja, a posle se žalila kako je jezik od mnogo šećera peče.
Jednom mi je donela paketić kondoma. Pojma nisam imala šta je to. Ona je otkinula vrh kesice i navukla na prst. Ispričala mi je kako je to tatino i mamino ali da ne shvata šta će im. Posle smo duvale kondome u veeeelike, ogromne balone, al' su nam usta bila nekako brašnjava od njih pa mi se to nije svidelo.
Sporadično je grickala nokte, a onda krila ruke u džepove ili iza leđa, kad razgovara sa starijima. Uvrtala je kosu dok čita ili je stavlja u usta. Krišom je mazala mamine Dalija karmine, naročito jedan narandžasti i crveni, a posle je izgledala kao da je jela ajvar. Naj je volela da maže plavu, masnu senku na kapke, jer je onda izgledalo kao da ima zelene oči. Mnogo je maštala, toliko, da me je nekad plašila.
U svakom slučaju, nikad je nisam zaboravila. Maštala sam o danu kad ćemo se sresti, nisam ni mogla da zamislim kako bi mogla da izgleda. A onda, jutros, sasvim slučajno, dok sam nameštala kosu, srela sam se s njenim pogledom u ogledalu. Zaprepašteno sam se približila ogledalu i shvatila da vidim nju. To je ona jebote? Jedva sam je prepoznala. Opasno se promenila.Sad ima plavu kosu i nosi deblje naočare nego kad smo bile klinke.
Oči. Oči su joj ostale iste.
Dugo sam ostala pred ogledalom iz straha da mi se ponovo ne izgubi, da ne ode opet na tako mnogo godina i ostavi me da je čekam.
Devojčica.
|
