Tuesday, June 23, 2009 - Utornik
Miriše na uštipke njenom rukom pravljenje, na tursku kafu s mnogo pene i na njegove cigarete. Još se meškoljim u krevetu između dva jastuka. Jednim okom ga pratim, i vidim, kako u levoj ruci, pri dnu kažiprsta i srednjaka drži cigaretu, a drugom rešava ukrštenicu, a onda, levom rukom, a samo palcem, pridržava slepoočnicu, dok mu kafa isparava sa strane.
Čujem kišu kako udara po staklu.
Osećam mir. Bezbrižno se okrećem na drugu stranu, i sanjam, pomalo budna. Čekam kad će me pozvati da doručkujem... a kad me pozovu, lenjo ću se odvući do kupatila sa plavim pločicama, a onda ću se dovući, podići jednu na nogu na stolicu ispred sebe i jesti. On će samo jednom pogled prema meni i reći:"Blago ti se dete moje. Uživaj dok ne odrasteš!"
Ja ću pomisliti kako je lud jer mi to stalno govori, a ja jedva čekam da se prvi put ofarbam, prvi put posedujem maskaru i parfem, prvi put do ponoći izađem u grad, prvi put samostalno odem na more i prvi put... još mnogo toga.
Ona će mi na tanjir staviti uštipke i reći, kako bi valjalo iščetkati froncle, a kako niko u porodici to ne ume kao ja. Mene će, naravno, mrzeti, ali ću uraditi dok mi Bajaga peva s Filipsovog dvokasetaša:"Hajde Bože budi drug pa okreni jedan krug, unazad planetu.... "! P će dreknuti da neće da čuje te blasfemične pesme od tog narkomana, a ja ću nastaviti da češljam froncle. I slušam Bajagu. I patim kao patika, jer to se u tim godinama češće radi od kupanja i spavanja. Pati se.
A onda će, u neka doba, dan zamirisati na žutu supu i pečeno meso. Miris svežeg krastavca će me podsetiti na njenu kremu pored kreveta. On će otići da radi i nedostajaće mi se celog popodneva... iako sam velika i ja mogu bez njih.
I tako će leto baš da se oduži u moju korist, a ja ću odrastati, pomalo bezbrižno, pomalo onako kako su svi iz moje generacije odrastali... rat, izbeglice, rat, nemanje, rat....
Mislim da će se tog leta pojaviti Dr.Iggy i njegove čuvene pesme, pa svi ostali denseri i dizelaši. Ja ću želeti da bar još jednom omirišem jutra na hrvatskom primorju, očešem pogled o bosanske planine i vratim život u tračnice u kojima je bio pre svega toga.
Tek mnogo godina kasnije shvatiću da je mngo toga otišlo u nepovrat.
Osim nas četvoro, naših čuveniih uštipaka i žute supe.
Eto mi utorak.
|
