Saturday, June 20, 2009 - Uživo s terasU
Sinoć je bilo pravo letnje veče. Pomalo sparno, vrlo zvezdano i mirišljavo. Sakrivena iza sušilice za veš, otpuhivala sam guste dimove, jedne od poslednjih cigareta iz kutije, u moj čist Ariel - Lenor Sensitive beli veš. Uživala sam u miru i tišini, u neometanom toku misli. No, međutim, as južovali, pojaviJo se komšija koji tuče ženu i od čije glave, kad visi na prozoru, ne vidim Frušku Goru, a bome i sunce zakloni. Seljačina.
Nije seljačina što je sa sela, no što je Balkan - Prozor boj. Znam. Žena mu je juče popodne otputovala sa ćerkom kod njenih. Tamo će biti celi vikend, a on privodi. Sinoć je, tačno koliko sam ja duvala cigar, pričao sa novom jebom:
- Aha, da... da ( odvratni smeh ), pa dođi milice ( ili je Milice ), dođi kad hoćeš, sam sam. Ima... aha, ima, ima ( vina i piva mislim ). Aj' važi. Ćao.
Onda je otišao i uključio neku mjuzu, utulio svetlo i opet se prikačio na svež zrak, pripalio pljugu i usput pijuckao nešto.
Nije me vid'o, jer da jeste ne bi ni prdeo ni podrigivao, a valjda bi mi rekao i:"Dobro veće komšinka, čist nam nešto vazdu' večeras?"
Bilo mi je neprijatno da ustanem i odem, dok se on ne povuče u odaje. Računala sam u sebi: njoj, da bi se spremila treba bar 20 minuta ( al' to je ono najbrže ), da obrije noge, pazu' i mlađahnu koku, pa se namaže, upije, nalakira nokte, obuče se, sredi kosu i našminka se. E sad, zavisi koliko je iskusna. Pripalila sam još jednu, a komšija je još uvek blen'o naslonjen na prozor.
Dupe mi je trnulo.
Minute se vukle k'o večnost.
Jebo ga mala, mo'š to malo brže? Komšija aj' i to pod tuš, ne mo'š tako usafunjan s mladom snajkom. 'Ajmo ljudi pod tuš.
I kao da me je čuo. Ode čovek a ja napola ispušenu cigaretu ugasih i odoh pod 'ladnu vodu. Taman sam se ušuškala i odlučila da gledam neki niskobudžetni horor, kad se Milica pojavila na vratima. Predigra je trajala na duže od petnaest minuta, jer sam ja taman odgledala blok reklama ( za Veniš, sve praškove, L'Oreal, Always i ostale uloške ), kad je ona počela da stenje, pa on, pa ona, pa on.
Gledala sam svoj film i svoja posla. Nek se ljudi "vole", šta ću kad su zidovi tanki. Film se odvija. Neki SF film, ekstra glup. Prevrćem kanale. Nigde ništa. Ako uzmem da čitam, neću zaspati do jutra.
Komšija delje Milicu, Milica stenje.
Meni se spava.
I čovek mi se razbudio:"Opet ovaj privodi? Gde ih samo nalazi tako glasne?"
Smejemo se.
Stanka. Zamišljm komšiju kako znojav pije 'ladnu čašu vode, pa nastavlja. Milica je u transu, da se razumemo - ona je za vreme stanke bila u komi. Whatever.
I opet nastavlja cimanje, ljuljanje. Milica se s dušom rastaje, a komšiji kanda nešto ne ide. Čula sam ga čak i kako je opCov'o što se inače ne dešava.
Bilo je još nekoliko stanki.
Neko je od komšija doviknuo:"Oj komšija, 'oće li to?"
Ja sam htela da odem do prozora i viknem Milici:"Ne daj se sestro, sve to prođe. Retko mu se dešava da omane. Ne primaj to lično. Nije do tebe. Večera mu je teško pala na stomak!"
Na kraju, posle duge i teške borbe, svršiše. On sigurno, Milica je garant fejkovala.
Ja sam našla film. Prahistoriju. Komšija prati devojčicu, a posle puši džokavac na prozoru. U tišini.
Tonem u san. Svanjava.
Komšije made in Balkan još uvek spava, a mene peku oči.
Dobro jutro - kome kako.
|
