Wednesday, May 6, 2009 - Š

Ta okupljanja, jednom u petneast godina mi, ovakvoj kakva sam, obavezno pomute račune, i uvek se zakunem da više nikad neću ići, jer ne mogu da podnesem plejadu glupih pitanja i komentara: čime se baviš? Još uvek se nisi razvela? Mi smo kupili kuću u Budvi, Miša svira klavir, violinu i gitaru i sam sebi peva prateće vokale, i sve takve gluposti. Ne mogu. Posle mi danima preskače srce, jer sigurno al’ polako, posle svakog takvog susreta polako odumirem. S te planete. No, uvek se javi on, Š da me nagovori.

-          Aj’ nemoj si sisa ( kod sise počne da se guši od smeha ), 'ajde da pijemo.

Nisam neki alkohololjub, ali takve sitovacije samo ucvrcana od po’ liter vodke mogu podneti, inače svisnjavam. Mene je on oduvek mogao da nagovori na sve, kao i ja njega. Imali smo taj polu-destruktivni, muško – ženski odnos. Uspeo je da me nagovori da dođem u školu s različitim čarapama i podvijenim farmericama do kolena, da maznem ćaletu najskuplju košulju da je on nosi i takve stvari, a ja sam njemu od svoje neukosti sjebala pola tehnike u kući, slomila praprapra bakin porcelan ( samo jednu tacnu ), slomila pedalu na glanc novom biciklu u itd..  Uglavnom, on je imao dlakavo dupe od samog puberteta i mene je to do te mere odbijalo, da sam ga doživljavala kao ženu. Ni ja njega nisam posebno privlačila, jer nisam bila njegov tip. Vazda je vodao neke kosture, koje je njegova pokojna mama dohranjivala da joj ne umru pod sinom, il’ ne d’o Bog ostanu trudne s njim pa mu rode degenerike.

Uglavnom i ovog je puta uspeo da me nagovori da se vidimo tamo, s tim imbecilima. Pokupio me oko osmice, ponudio cigarom ( od koje bih ja sigurno  dušu ispustila ) i odvezao u provod. I zaista, provod nije bio loš. Sedeli smo za istim stolom i baljezgarili, ogovarali sve one koji nas godinama nerviraju, i kao po defaltu podržavali proseravanja jedno drugog  kad bi se neko usudio da priđe stolu i pita gluposti iz prvog pasusa. Sve u svemu, pila sam vodku, on je bio neki beton i stvarno se ubetonirao. U jednom momentu je otišao do toaleta, bilo mu je, of kors muka. I dugo ga nije bilo, pa sam se ja brižna zabrinula i otišla da vidim u koji se čučavac zabaio. Stajao je tamo sam, naslonjen na ugovnane pločice.

-          Šta izvodiš? ’Ajde vamo.

Pogledala sam ga. Bio je žut u licu, krvavih očiju i smrdeo je na povraćku.

-          Jesi ti to tetovac smlatio pre nego što si krenuo ’vamo? Seljaku jedan!

Nasmejao se:

-          Jesam, ostavio sam ti malo u WC-u br.1.

Uhvatila sam ga pod ruku i pokušala da ga pomerim. Stajao je kao ukopan, a onda je pokrio lice i počeo da plače.

-          Jebem ti pijane budale. Što piješ ako ne znaš kad ti je dosta? Što sad cmizdriš?

Zagrlio me je tom rukom, koju sam netom do tad držala:

-          E Cvrčak moj ( tako smo se međusobno cilali ), ne znaš ti kakav je ovaj život. Kurva.

-          Ne i ne znam. Aj’ ne patetiši, nerviraš me. Pozvaću taksi pa te otpratim ćiku.

-          Lela jebote.

Lela je bila njegova žena. Imali su ćerkicu godinu dana mlađu od moje. Velika ljubav, al’ je naravno, nikad nisam gotivila. Imala sam svoje razloge za to, al’ to nije imalo veze s njim.

-          Šta Lela? Da nije bolesna?

-          Dabogda crkla... ( ju, lacnula sam se ), da je bar bolesna?

-          Šta je onda s njom?

-          Našla je tipa, seli se kod njega i vodi Lenu sa sobom.

Malo sam se prisabrala i pojednostavila stvari:

-          Pa dobro, nije smak sveta. Jebiga. Ljudi se vazda razvode. Viđaćeš dete vikendima, naćićeš drugu i to je to. Šta da ti sad kažem?

E tu je drugar Š počeo da rida i zabio je glavu u moje sise. Ne znam kako je tako savijen mogao da diše uopšte, ali je meni dekolte bio poplavljen. Predpostavljala sam da je loš momenat da ga tešim, jer se ovakvi momenti često ( bar u filmovima ) završe tucanjem uza zid, a ja to sa njim nisam htela da uradim. Nikako. Imao je dlakavo dupe, sećate se?

-          E, ajmo tamo. Izbriši nos pa idemo kući.

-          Što? Jesi se uplašila da se ne desi neka filmska scena? Ne volim žene sa velikim sisama.... ni ti muškarce s dlakavim guzicama. Done deal?

-          Done seronjo. Ajmo kući.

Ipak nas je on vozio kući, polako. Dugo smo, pred mojom zgradom, pričali i pušili duvajući dim kroz prozor ( jer Lela ne voli da joj auto smrdi k’o kafana ). Izvinio se što je slinio, ja sam rekla ma ništa, jer smo to već radilii: slinili jedno po drugom dosta dugo. Nismo se nikad kresnuli, dogovor je pao da i nećemo. Lela se sa detetom odselila u drugi grad mesec dana kasnije a onda je pokušala da mu zabrani da viđa dete i takve stvari. On je nastavio da cirka i povraća, al’ po drugim ljudima. Povremeno se javljao da mi se iskuka i to je bilo to.

Zaključak: ________________________________ ( dopisati na praznoj liniji )